Прва књига о царевима — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Додата је нова страница за библијску књигу из Старога Завета. |
Нема описа измене |
||
Ред 1:
{{Без извора|датум=октобар 2021}}{{Хагиографија}}
Прва књига Царевима је вероватно написана између 560. и 540. године пре Христа.▼
▲'''Прва књига Царевима''' је вероватно написана између [[560. п. н. е.|560]]. и [[540. п. н. е.|540]]. године пре Христа.
{{Књиге Старог завета}}
Не постоји конкретан аутор ''Прве књиге Царевима''. По предању, ''Прву књигу Царевима'' је написао пророк [[Јеремија (пророк)|Јеремија]].
Ова књига је наставак прве и друге Самуилове књиге и почиње описом [[Соломон|Соломоновог]] доласка на царски престо након [[Давид|Давидове]] смрти. Прича почиње са једним царством а завршава се са народом подељеним у два царства, позната као Јуда и Израел. У [[Јевреји|Јеврејској]] Библији су Прва и Друга књига Царевима биле састављене у једну књигу.
== Кратак садржај ==
Прва књига Царевима почиње са Соломоном а завршава се са [[Илија (пророк)|Илијом]]. Разлика између њих двојице вам даје представу о томе шта се налази између. Соломон је био рођен након дворског скандала између Давида и Витсавеје. Имао је слабост према женама као и његов отац, која га је упропастила. Соломон је у првих седам година чинио добро, молећи се за разум и градећи Божији храм. А затим је провео 13 година градећи храм за себе. То што је био са много жена га је одвело далеко од Господа чак и до обожавања њихових богова.
Након Соломонове смрти Израелом је владало низ, који злих и идолопоклоничких царева. То је одвело народ са пута Господњег, да их чак ни Илијино проповедање није могло вратити назад. Међу свим царевима Ахав је био најгори, и заједно са својом женом [[Џезебел|Језавељом]] је обожавање Вала довео до врхунац у Израелу. Илија је изазивањем на обрачун Валових свештеника на Гори Кармилској покушао да врати Израелце на пут Божији, тако што је тражио да се покаже чији бог заиста постоји. Господ је победио, разуме се.
Ово је (најблаже речено) разбеснело цареву жену Језавељу. Она је наредила да се Илија убије, те је он побегао и сакрио се у пустињи. Потиштен и исцрпљен је рекао: "Пустите ме да умрем." Али је Бог послао храну и охрабрење пророку, и шапутао му "тихим нежним гласом", спасивши тако његов живот за наредна дела.
| |||