КК Црвена звезда — разлика између измена

м
[[Датотека:Nebojsa Popovic.jpg|мини|десно|[[Небојша Поповић (кошаркаш)|Небојша Поповић]]]]
 
Кошаркашки клуб Црвена звезда као посебна секција основан је истог дана када и [[СД Црвена звезда|Спортско друштво]], 4. марта 1945. године. Први руководилац кошаркашке секције била је Мира Петровић. Међутим, веома брзо је бригу о Звездиним кошаркашима преузео [[Мирко Аксентијевић]]-Бата.<ref>{{cite web|url= http://www.mojacrvenazvezda.net/41821/2012/09/27/zanimljivosti-iz-istorije-kk-crvena-zvezda/ |title=Занимљивости из историје КК Црвена звезда |publisher= mojacrvenazvezda.net |date=27. 9. 2012.|accessdate=21. 5. 2014.}}</ref> Због последица рањавања током Другог светског рата, он није могао да игра, али зато је све своје време посветио организацији рада кошаркашке секције. Убрзо му се прикључио и [[Небојша Поповић (кошаркаш)|Небојша Поповић]], па су њих двојица заједно радили на унапређењу кошаркашке екипе Црвене звезде. Небојша је заједно са [[Борислав Станковић|Бором Станковићем]], браћом Шапер и Ацом Николићем је започео пионирски подухват под зидинама Малог Калемегдана,<ref name=":4">{{cite web|url=https://redstarbelgrade.rs/kosarka-je-igra-u-kojoj-pobedjuje-zvezda/ |title=Кошарка је игра у којој побеђује Звезда|publisher= redstarbelgrade.rs / |date=22. 7. 2020.|accessdate=30. 8. 2020.}}</ref> формирање кошаркашке секције и стварањустварање терена. Њих четворица ће у декадама које следе дати немерљив допринос не само Кошаркашком клубу Црвена звезда, већ и осталим клубовима, репрезентацији и светској кошарци уопште. Сва четворица ће бити уврштени у ФИБА кућу славних а двојица и у Нејсмитову кућу славних у [[Спрингфилд (Илиноис)|Спрингфилду]], по чему је Црвена звезда јединствени клуб у свету.<ref>{{en}}{{cite web|url=https://www.euroleague.net/final-four/belgrade-2018/news/i/8h8gbhyu4mdkj3yp/kalemegdan-cradle-of-serbian-basketball |title=Kalemegdan, cradle of Serbian basketball |publisher= [[Евролига]] / |date=18. 1. 2018.|accessdate=14. 5. 2020.}}</ref> Управо тај терен, где се налазио предратни тенискотениски клуб Боб, је постао колевка кошарке на овим просторима.<ref>{{cite web|url=http://redstarbelgrade.rs/nebojsa-popovic-zvezdas-broj-1-kosarkaska-avangarda/ |title=Небојша Поповић: Звездаш број 1 – кошаркашка авангарда |publisher= redstarbelgrade.rs |date=11. 3. 2020.|accessdate=13. 3. 2020.}}</ref>
 
У првим месецима постојања Црвене звезде највише се радило на логистици: поправљао терен, набављали кошеви, шили дресови и остало. Прву лопту добили су од фудбалске секције,<ref name=":5">{{Cite book|title=Како се стварала Југословенска кошарка|last=Шапер|first=Радомир|publisher=Кошаркашка фондација|year=2005|isbn=|location=Београд|pages=10}}</ref>, а стадион на Малом Калемегдану градили су голим рукама, циглу по циглу.<ref>{{cite web|url=http://redstarbelgrade.rs/pocelo-je-u-tvrdjavi-tereni-na-malom-kalemegdanu-slave-73-godine/ |title=Почело је у тврђави: терени на Малом Калемегдану славе 73 године |publisher=redstarbelgrade.rs|date=21. 4. 2019.|accessdate=22. 4. 2019.}}</ref> Када је све ово учињено, започета је селекција играча који ће освојити велики број одличја. Током 1945. кошаркашка секција Црвене звезде је била најмногобројијанајмногобројнија, и 10 такдесетак Звездиних тимова је учествоваоучествовало на Првенству Београда организованом на Малом Калемегдану. Током првих шест месеци постојања клуба највећи број наступа је имао радомир[[Радомир Шапер]] (17 пута), док је најбољи стрелац био [[Александар Николић]] са 253 поена.<ref name=":4" /> На првеснтвупрвенству Југославије у Суботици су се такмичиле селекције република и Југословенске армије, па је се очекивало да цео тим Црвене звезде наступа за селекцију Србије. Међутим због наредбе тадашње власти импретивимператив је био победа селекције Југословенске армије, па је дан пре почетакпочетка турнира поред Ратка Влаховића, који је и читао наредбу да, и Аца Николић мораморао у ЈА. Тако су се дојучерашидојучерашњи саиграчи нашли и у финалу тог првенства на којем ће победити селекција армије управо кошевима Аце Николића.<ref name=":5" /> Након тога се формира Партизан па је Звезда и трајно остала без играча који су били војни обавезнициобвезници. Тако су Ратко Влаховић и Божа Гркинић лобирали, а у то време то је значила наредба да у суседни клуб морају да пређу Светомир и [[Радомир Шапер]],<ref>{{Cite book|title=Како се стварала Југословенска кошарка|last=Шапер|first=Радомир|publisher=Кошаркашка фондација|year=2005|isbn=|location=Београд|pages=15}}</ref>, Аца Николић и [[Страхиња Алагић]].<ref>{{cite web|url=http://www.mojacrvenazvezda.net/8872/2011/07/26/istorija-kk-crvena-zvezda-1-deo/|title=Историја КК црвена звезда 1 део|date=26. 7. 2011|publisher=mojacrvenazvezda.net|accessdate=28. 5. 2014.}}</ref>
 
Наредне године, [[КК Црвена звезда сезона 1945/46.|Звезда]] је иако силно ослабљена успела да освоји првипрву титулу и поред пораза од највећег конкурента Партизана и доскорашихдоскорашњих саиграча. Пут до титуле првака водио је кроз првенство Београда где је Звезда забележила 5 победа уз рекордну победу против Космаја 118:4. Након тога су на првенству Србије забележене три победе, чиме је Звезда нашла место на завршном тунрирутурниру који се одржавао на Малом Калемегдану од 3. до 8. септембра 1946. Код мушких екипа борба за прво место водила се између Црвене звезде, Задра и Партизана. Звезда је декласирала тим из Задра, након чега су кошаркаши завршили на рукама навијача.<ref name=":4" /><ref>{{cite news|url=http://redstarbelgrade.rs/na-danasnji-dan-zvezda-je-zagospodarila-kosarkaskom-scenom/ |title=НА ДАНАШЊИ ДАН: Звезда је загосподарила кошаркашком сценом |publisher=redstarbelgrade.rs |date=8. 9. 2018. |accessdate=13. 2. 2019}}</ref>
 
Следеће године у [[КК Црвена звезда сезона 1946/47.|Црвену звезду]] су се из Партизана вратили Аца Николић и Страхиња Алагић, а тим су додатно појачали из омладинског погона [[Милан Бјегојевић]] и [[Драган Гоџић]], док из [[ОКК Београд|Металца]] долази високи МиодрагМилорад Соколовић који је био изврсни дефанзивни играч. Звездин тим је био веома јак што ће демонстрирати и на утакмицама. На квалификационом првенству Србије те године, Црвена звезда је остварила једну од најубедљивијих победа у првенствима — и то над Пролетером из [[Приштина|Приштине]] од 110 : 15. Звезда је неприкосновено освојила другу титулу 1947. на финалном турниру одржаном у Загребу.<ref name=":4" />
 
1948. године Црвена звезда се по први пут појачава кошаркашем са стране и то из Новог Сада, Ладиславом Демшаром.<ref name=":4" /> То је био први степеник, а наредне године из Задра долази Тулио Роклицер и тако се формира петорка снова која ће доминирати у првој декади југословенске кошарке: Небојша Поповић, [[Тулио Роклицер]], [[Александар Гец]], [[Ладислав Демшар]] и [[Срђан Калембер]].<ref>{{cite web|url=http://www.kkcrvenazvezda.rs/index.php/about/1|title=O Klubu|date=|publisher=Kkcrvenazvezda.rs|archive-url=https://web.archive.org/web/20130928034305/http://www.kkcrvenazvezda.rs/index.php/about/1|archive-date=28. 9. 2013|accessdate=7. 10. 2013.|url-status=dead}}</ref>
 
Првих десет година постојања, представља златно доба КК Црвена звезда. Освојено је десет узастопних титула државног првака.<ref>{{cite web|url=http://www.ukts.rs/nagrada-za-zivotno-delo-dobitnik-nebojsa-popovic.html |title=Dobitnik nagrade za životno delo — Nebojša Popović |publisher=Ukts.rs |date=|accessdate=7. 10. 2013. |archive-url=https://web.archive.org/web/20131001132456/http://www.ukts.rs/nagrada-za-zivotno-delo-dobitnik-nebojsa-popovic.html |archive-date=1. 10. 2013 |url-status=dead}}</ref> Синоним за кошарку био је Мали Калемегдан, где је Звезда играла своје утакмице и одржавала тренинге. Поред кошаркашких збивања увече су се организовалиорганизовале игранке, Звездане ноћи, када се омладина Београда скупљала а то је био и један од извора прихода за Црвену звезду.<ref>{{cite news|last=Милетић|first=Александар |url=http://www.politika.rs/sr/clanak/162611/Kosarka/Dinamo-prvi-sponzor-Crvene-zvezde |title= Динамо први спонзор Црвене звезде |publisher= [[Политика (новине)|Политика]] |date=5. 1. 2011. |accessdate=31. 8. 2020.}}</ref> На тим Звезданим ноћима свирао је џез оркестар [[Војислав Симић|Војислава Бубише Симића]].<ref>{{cite news|url=https://redstarbelgrade.rs/zvezdane-noci-igra-kosarke-i-dzeza/|title=Звездане ноћи – игра кошарке и џеза |publisher=redstarbelgrade.rs |date=14. 4. 2020. |accessdate=30. 8. 2020.}}</ref> Један од најчешћих гледаоца на трибинама био је и једини српски нобеловац [[Иво Андрић]], коме је нуђено да буде председник клуба,<ref>{{cite web|last=Милетић|first=Александар|url=http://www.politika.rs/rubrike/spektar/zivot-i-stil/Andricu-nudjeno-da-bude-predsednik-Zvezde.sr.html |title=Андрићу нуђено да буде председник Звезде |publisher=Politika.rs |date= |accessdate=31. 8. 2020.}}</ref> али пошто није прихватио изабран је за почасног председника.<ref>{{cite web|last=Анђелковић|first=Горан|url=https://www.kurir.rs/sport/kosarka/3487953/zapisi-ivo-andric-bio-pocasni-predsednik-kk-crvena-zvezda |title=TAJNI SPISI SVE OTKRILI! Ivo Andrić bio počasni predsednik KK Crvena zvezda! |publisher=kurir.rs|date=28. 6. 2020.|accessdate=30. 8. 2020.}}</ref><ref>{{cite news|url=https://redstarbelgrade.rs/vremeplov-ivo-andric-dozivotni-pocasni-predsednik-kkcz/ |title=Времеплов: Иво Андрић – Доживотни почасни председник ККЦЗ |publisher=redstarbelgrade.rs |date=29. 2. 2020. |accessdate=30. 8. 2020.}}</ref> Поред врхунских резултата, Београђани ће памтити тадашњу екипу и по духовитим потезима којима су одушевљавали гледаоце. То су Звездини кошаркаши успевали да научинауче на бројним међународним турнирима на којима су учествовали. Обзиром да тада нису постојала европска кошаркашка такмичења, то су биле идеалне прилике да кошаркаши науче нешто ново, и да одмере снагу са врхунским европским тимовима. Обзиром да је Звезда успевала да победи чак и првака француске [[КК Асвел|Асвел]], италијански [[КК Олимпија Милано|Милано]] па и израелски [[КК Хапоел Јерусалим|ХапоеХапоел]]<nowiki/>л, многи су сматрали да је Црвена звезда била у врху европске кошарке. Срђан Калембер ће заједно са саиграчем [[Милан Бјегојевић|Миланом Бјегојевићем]] остати упамћен као играч са највише националних титула освојених са Црвеном звездом — и то укупно 9 у периоду од [[Прва лига Југославије у кошарци 1946.|1946]]. па до [[Прва лига Југославије у кошарци 1954.|1954]]. године.<ref>Званични ''Media Guide'' КК Црвена звезда — сезоне 2002/ (2003). pp. 138.</ref> Црвена звезда је током тих првих 10 година поред 10 освојених титула у 149 утакмица остварила 125 победа, имала 4 нерешене утакмице и претрпела 20 пораза.
 
=== 1960-е ===
846

измена