Алуминијум — разлика између измена

514 бајтова уклоњено ,  пре 1 месеца
.
(.)
ознака: ручно враћање
}}
 
'''Алуминијум''' ({{јез-лат|aluminium}}) јесте [[хемијски елемент]] са симболом -{'''Al'''}- и атомским бројем 13. У периодном систему елемената спада у [[13. група хемијских елемената|метале III главне]] групе, познату и као групу [[бор (хемијски елемент)|бора]], раније звана ''група земних метала''. Алуминијум је сребренасто-бели лаки метал. Он је трећи најзаступљенији елемент и најчешћи метал у [[Земљина кора|Земљиној кори]]. У 2010. години ископано је и прерађено око 41 милиона тона примарног алуминијума.<ref name="WAl" /> Иако он не спада у [[племенити метал|племените метале]], са водом из ваздуха реагује само површински, изграђујући заштитни пасивизирајући слој на површини метала.
kupus se kiseli tako sto uzmemo nekoliko glavica kupusa i zasolimo i stavimo u bure sa vodom i ostavimo 15-ak dana, i onda je spreman za kiseli kupus ili slatki kupus, prilikom kiseljenja bitno je da bude u toplome bure sa kupusima ima mali pimpek a ima duplo vec 16 + cm
 
Kaku navuci kondom kondom se navlaci tako sto uzmete svoj muski polni organ uzmete kondomcinu od xl velicine i samo uzmete i kao na kurkuruz tacka
 
----''Ona ima oči''
 
''koje znaju moje tajne sve,''
 
''moje tuge sve''
 
''i moje nemire ..''
 
''Ona ima ruke''
 
''i u njima svemir čitavi,''
 
''u tom zagrljaju''
 
''mogu umrijeti ..''
 
''U tom zagrljaju''
 
''mogu umrijeti ..''
 
''Bože, meni tako malo treba''
 
''ispod ovog svetog neba –''
 
''topla postelja''
 
''i njena oka dva …''
 
''Šalji anđele čuvare svoje,''
 
''jer je duša duše moje,''
 
''brani je od zla,''
 
''Bože, kad ne mogu ja …''
 
''O-u-ooo, kad ne mogu ja,''
 
''Bože, brani je od zla …''
 
''Ona ima usne''
 
''i na njima okus trešanja''
 
''koje niko ne zna''
 
''ljubit’ kao ja ..''
 
''Koje niko ne zna''
 
''ljubit’ kao ja ..''
 
''Bože, meni tako malo treba''
 
''ispod ovog svetog neba –''
 
''topla postelja''
 
''i njena oka dva …''
 
''Šalji anđele čuvare svoje,''
 
''jer je duša duše moje,''
 
''brani je od zla,''
 
''Bože, kad ne mogu ja …''
 
''O-u-ooo, kad ne mogu ja,''
 
''Bože, brani je od zla …''
 
''Bože, meni tako malo treba''
 
''ispod ovog svetog neba –''
 
''topla postelja''
 
''i njena oka dva …''
 
''Šalji anđele čuvare svoje,''
 
''jer je duša duše moje,''
 
''brani je od zla,''
 
''Bože, kad ne mogu ja …''
 
''Božeeee …''
 
''Šalji anđele čuvare svoje,''
 
''jer je duša duše moje,''
 
''brani je od zla,''
 
''Bože, kad ne mogu ja …''
 
''O-u-ooo, kad ne mogu ja,''
 
''Bože, brani je od zla …''
 
''Bože, brani je od zla …''
 
== Историја ==
[[Датотека:Bolton-davy.jpg|мини|лево|200п|Енглески хемичар [[Хамфри Дејви]] ]]
У поређењу са другим металима, алуминијум није познат дуго у историји. [[Хамфри Дејви]] је описао овај елемент 1808. godine kao ''aluminium'' kada je pokušao da ga izdvoji. [[Ханс Кристијан Ерстед]] је успешно издвојио алуминијум 1825. године путем реакције [[алуминијум хлорид]]а (-{AlCl<sub>3</sub>}-) са калијум [[амалгам]]ом, при чему је [[калијум]] служио као редукционо средство:<ref name="norman" />
DADAD
 
о средство:<ref name="norman" />
 
: -{<math>\mathrm{4\ AlCl_3 + 3\ K \rightarrow Al + 3\ KAlCl_4}</math>}-
 
[[Датотека:HC Ørsted.jpg|мини|лево|200п|[[Ханс Кристијан Ерстед]] је први издвојио чисти алуминијум]]
[[Фридрих Велер]] је користио исту методу 1827. године, али је за редукцију користио метални калијум те је тако добио чистији алуминијум. У то време алуминијум је вредио више од [[злато|злата]]. [[Henri Étienne Sainte-Claire Deville|Сен Клер Девил]] је унапредио Велеров процес 1861846. године те га је објавио у књизи 1859. године. Тим побољшаним процесом повећан је принос алуминијума из руде, што је довело да цијена алуминијума за десет година опадне за 90%. Године 1886. [[Charles Martin Hall|Чарлс Мартин Хол]] и [[Paul Héroult|Пол Ерут]], независно један од другог, развили су процес за производњу алуминијума путем [[електролиза|електролизе]], који је данас назван по њима [[Хол-Ерутов процес]]. Три године касније, 1889. [[Карл Јозеф Бајер]] је развио процес који се по њему зове [[Бајеров процес]] којим се и данас у великој мери добија алуминијум у индустријским количинама. У том времену, алуминијум је био у центру пажње науке и јавности уопште, да је по њему назван и један брод израђен 1894. године.
 
=== Етимологија ===
 
== Добијање ==
Сировине за примарну производњу метала сребра су боксит, нифелиниц сиенит и алунит, који имају доказана налазишта у 95 земаља. Укупне резерве лежишта премашују 100 милијарди тона.<ref>{{Cite web|url=https://citylom.ru/vtorichnaya-pererabotka-alyuminiya|title=Алуминијум citylom.ru|url-status=live}}</ref> Бемит и хидраргилит реагују с натријумском лужином и прелазе у топљиви натријумски алуминат. Хидратизовани гвожђе(-{III}-) оксид не реагује с натријуском лужином и заостаје у талогу, као и натријум алумосиликат настао реакцијом силицијум-диоксида, натријумске лужине и алуминијум хидроксида.
 
Настали алуминатни раствор се одваја од талога филтрацијом. Из врућег филтрата додатком кристалића алуминијум хидроксида (-{Al(OH)<sub>3</sub>}-), као језгра за кристализацију и разређивањем водом, хлађењем се искристализира тешко растворни алуминијум хидроксид. Жарењем алуминијум хидроксида у ротацијским пећима на температурама изнад 1200°C настаје чиста глиница, која се тек онда шаље да се из ње произведе алуминијум.