'''Лес''' је [[седиментне стене|седиментна]], лако порозна, [[лапорац|лапоровита]] или [[глина|глиновита]] [[стене|стена]]. Јавља се у слојевима значајне дебљине, од неколико до 100-200 метара. Карактеристична је за [[степа|степске]] пределе [[Европа|Европе]]. Такође, лесЛес је специфичаннастао унавејавањем пределимаза Србијевреме углавном код Баната, Срема, и делова северне Војводине ([[Тителски брегплеистоцен]], [https://sr.wikipediaа.org/sr-ec/%D0%A2%D0%B8%D1%82%D0%B5%D0%BB%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D0%B1%D1%80%D0%B5%D0%B3БачкаПростире леснасе заваран],највише у [[https://sr.wikipedia.org/sr-ec/%D0%97%D0%B5%D0%BC%D1%83%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B0_%D0%B1%D1%80%D0%B4%D0%B0 као и одређени делови рељефа БеоградаСрбија|Србији]] ). Што се тиче ванграничног дела Србије, лес се највише у [[Мађарска|Мађарској]], [[Украјина|Украјини]] и [[Русија|Русији]], као и у [[Кина|Кини]]. Осим за време плеистоцена, настајао је и касније, од [[вулкан]]ске активности ([[Еквадор]]) у пустињама, од [[гипс]]а ([[Шпанија]]) и др.
Ова стена је врло порозна, жућкасте је боје и састоји се углавном од [[кварц]]а и [[фелдспат]]а. Она настаје путем деловања ветра на рељеф, где након одређеног временског периода настаје [https://sr.wikipedia.org/sr-ec/%D0%95%D0%BE%D0%BB%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D0%BF%D1%80%D0%BE%D1%86%D0%B5%D1%81 еолски рељеф]. Поред тога, ова маса је специфична по томе јер спада у део [https://sr.wikipedia.org/sr-ec/%D0%95%D0%BE%D0%BB%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D0%BF%D1%80%D0%BE%D1%86%D0%B5%D1%81 еолског рељефа], међу којим је сам лес настао таложењем лесних седимената због чегаРазвила се појављује његова главна специфичност, жућкаста боја. Лес се највише разија у пределима [[Умереноконтинентална клима|умереноконтиненталне климе]], са влажним пролећима, сувим летима и оштријим [[зима]]ма. Лес је погодан за развој веома плодног земљишта попут [[црница (педологија)|чернозема]].
Име „лес“ потиче од [[немачки језик|немачке]] речи „-{löss}-“, што би у преводу значило — „лабав“.
