Википедија

Сома (биологија) — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Нема описа измене
ознаке: Визуелно уређивање везе до вишезначних одредница
Нема описа измене
Ред 1:
'''Сома''' (пл. сомас''somas''), перикарион (пл. перикариа''perikarya''), неуроцитон или ћелијско тело је луковичасти, непроцесни део [[Неурон|неурона]] или другог типа мождане ћелије, који садржи језгро ћелије. Реч „сома“ потиче од грчког „σωμα“, што значи „тело“. Иако се често користи за означавање неурона, може се односити и на друге типове ћелија, укључујући [[Астроцит|астроците]],<ref>{{Cite journal|last=Bazargani|first=N.|last2=Attwell|first2=D.|date=2016|title=Astrocyte calcium signaling: the third wave|url=http://dx.doi.org/10.1038/nn.4201|journal=Nature Neuroscience|volume=19|issue=2|pages=182–189|issn=1097-6256}}</ref> [[Олигодендроцит|олигодендроците]]<ref>Baumann, N; Pham-Dinh, D (April 2001). "Biology of oligodendrocyte and myelin in the mammalian central nervous system". ''Physiological Reviews''. '''81''' (2): 871–927. doi:10.1152/physrev.2001.81.2.871. <nowiki>PMID 11274346</nowiki>.</ref> и [[Макроглијске ћелије|микроглију]].<ref>{{Cite journal|last=Kozlowski|first=Cleopatra|last2=Weimer|first2=Robby M.|date=2012-02-28|title=An Automated Method to Quantify Microglia Morphology and Application to Monitor Activation State Longitudinally In Vivo|url=https://www.ncbi.nlm.nih.gov/pmc/articles/PMC3294422/|journal=PLoS ONE|volume=7|issue=2|pages=e31814|doi=10.1371/journal.pone.0031814|issn=1932-6203|pmc=3294422|pmid=22457705}}</ref> Постоји много различитих специјализованих типова неурона, а њихове величине варирају од само око 5 микрометара до преко 10 милиметара за неке од најмањих и највећих неурона [[Бескичмењаци|бескичмењака]].
 
Тело неурона (сома, перикарион) представља метаболички центар нервне ћелије. У њему се налази [[једро]] са израженим [[Једарце|једарцетом]]. У [[Грануларнa цитоплазмa|грануларној цитоплазми]] налазе се бројне [[Organela|органеле]] неопходне за интензивну метаболичку активност неурона - [[Рибозом|рибозоми]], [[Ендоплазматични ретикулум|ендоплазмин ретикулум]], [[Голџијев апарат]], [[Митохондрија|митохондрије]] и елементи [[Цитоскелет|цитоскелета]].
 
Након бојења базним хистолошким бојама, у цитоплазми се уочавају бројне грануле, чија величина и број зависе од физиолошке активности неурона. Те базофилне структуре су [[Ендоплазматични ретикулум|ендоплазмини ретикулуми]], који се у нервним ћелијама називају [[Нислова телашца]]. У телу нервне ћелије уочавају се бројне [[Митохондрија|митохондрије]] у којима се одвија интензиван оксидативни [[метаболизам]] неурона. У цитоплазми се уочавају и бројни [[Лизозом|лизозоми]], органеле специјализоване за разградњу истрошеног унутарћелијског материјала.
 
Примарни лизозом садржи хидролитичке [[Ензим|ензиме]] који разграђују истрошени ћелијски материјал. Када се примарни лизозом споји са фагозомом - „кесицом“ која садржи материјал који треба да се разгради - настаје секундарни лизозом. Део материјала у секундарном лизозому, и након деловања хидролитичких ензима, остаје неразграђен. Овакав лизозом са неразградљивим ћелијским материјалом назива се терцијарни лизозом. Код ћелија других типова терцијарни лизозоми ретко се уочавају, јер ћелије имају одређени животни век, што значи да током живота ћелије умиру и замењују се новонасталим ћелијама. Међутим, нервне ћелије се не деле током живота јединке и не замењују се новим нервним ћелијама, па се терцијарни лизозоми нагомилавају у неуронима током живота, формирајући сложене ламеларне структуре - [[Липофусцинска гранула|липофусцинске грануле]]. Будући да су број и величина липофусцинских гранула у директној корелацији са старошћу неурона (и организма), ове грануле се називају пигмент старења.
 
== Извори ==
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Сома_(биологија)”