Фетус — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене |
Нема описа измене |
||
Ред 1:
{{Радови у току}}[[Слика:Fetus 3 months.jpg|250п|мини|Људски фетус стар 3 месеца]]
[[Датотека:Fetal spine 19 weeks Dr Wolfgang Moroder.theora.ogv|250п|мини|Љуски фетус у 20-ој недељи]]
'''Фетус''' ('''заметак''') је нерођено младунче било којег [[кичмењаци|кичмењака]], нарочито [[сисари|сисара]], после појављивања свих главних [[карактеристика]] потпуно развијене јединке. Код [[човек]]а, овај стадијум почиње око осам недеља по зачећу. Стадијум фетуса, који карактерише убрзани раст и потпуни развој свих [[Орган (анатомија)|орган]]а, завршава се [[рођење]]м.
== Активност фетуса ==
Растућа сложеност организма током феталног периода, повезана је са променама у нивоу његове активности. Фетус почиње да покреће главу и руке. У 10. недељи, на стимулацију длана фетус ће скупити прсте, а на додир табана савити ножне прсте. Током неколико наредних недеља, покрети тела постају све разноврснији и без запињања. Спонтани трзаји и ударци удова сада су праћени споријим савијањем трупа. До краја четвртог месеца, фетус је довољно велики да мајка може осетити његове покрете.
У 17. или 18. недељи након зачећа, покрети фетуса се значајно смањују. Ова промена у складу је са развојем виших региона мозга, који омогућава сложенију контролу активности.<ref>{{Cite journal|last=Hofer|first=Myron A.|date=2005|title=The psychobiology of early attachment|url=https://linkinghub.elsevier.com/retrieve/pii/S1566277205000095|journal=Clinical Neuroscience Research|language=en|volume=4|issue=5-6|pages=291–300|doi=10.1016/j.cnr.2005.03.007}}</ref> Како ови делови мозга сазревају, почињу да инхибирају примитивније активности централног нервног сиситема које карактеришу мање зрео фетус. Ударци и савијање фетуса јењавају, и он постаје мање респонзиван на стимулацију. Овај период инхибиране активности наставља се до шестог месеца, када поново почиње тренд повећања феталне активности.
Како се приближава тренутак рођења, фетус постаје посебно активан, покречући удове, мењајући положај, чак и сиса палац. У неким случајевима, активност фетуса је ендогена; тј. произлази директно из сазревања ткива организма. То је случај са покретима срчаног мишића, поменутим у табели 3.1. У другим случајевима, покрети су јасно егзогени; активност настаје као одговор на стимулацију из средине, као када се фетус нагло помери реагујући на јак звук.
== Функције феталне активности ==
До недавно, многи ембриолози су веровали да активност фетуса нема никакву улогу у његовом развоју. На пример, ембриолог Хамбургер (Хамбургер, 1957) тврдио је да су структура нервног система и обрасци понашања „резултат ауто-генеративних процеса раста и сазревања који су у потпуности детерминисани наслеђеним, унутрашњим факторима“ (стр. 56). Према овом гледишту, активност фетуса нема адаптивну вредност за организам у развоју; она је просто споредни производ физичког раста.
Међутим, подаци откривени у последњим деценијама, неке од њих дао је сам Хамбургер (Хамбургер, 1975), указују да је активност фетуса важна за његов развој. На пример, експерименти са ембрионима пилића, указују да је њихова активност кључна за нормалан развој удова. Под нормалним условима, кичмена мождина шаље много више неурона – нервних ћелија – за повезивање удова са мозгом, него што ће животињи бити потребно када успостави пуну координацију. Многи од ових неурона одумиру, док се остали успешно повезују са мишићима (Еделман, 1987, говори о овом процесу као о „неуралном дарвинизму“). Међутим, ако је ембрион пилета имобилисан уз помоћ лекова који паралишу његове мишиће, неће доћи до елиминације вишка неурона која прати неуро-мишићни развој. Резултати су катастрофални. У току само 1 или 2 дана, зглобови ембриона пилета бивају фиксирани у
== Литература ==
| |||