Милић Радовановић Младен — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Спашавам 1 извора и означавам 0 мртвим.) #IABot (v2.0
Нема описа измене
ознаке: мобилна измена мобилно веб-уређивање
Ред 22:
Након [[Окупаторска подела Југославије у Другом светском рату|окупације Краљевине Југославије]], априла [[1941]]. године Младен се вратио у родни крај, где је од [[Хронологија Народноослободилачке борбе јул 1941.|јула 1941.]] године активно учествовао у организовању устанка. Када је формиран [[Први шумадијски партизански одред]] постао је његов борац и учествовао је у свим борбама Одреда на територији [[Шумадија|Шумадије]]. На почетку [[Прва непријатељска офанзива|Прве непријатељске офанзиве]], Немци су [[Хронологија Народноослободилачке борбе септембар 1941.|2. септембра 1941.]] године извршили претрес његове куће у којој су открили технику Окружног комитета СКОЈ-а. Након тога су запалили кућу, а његовог оца Милутина и техничара Јосипа Шнерсона, који је радио у техници, су убили и њихова тела бацили у пламен куће. Том приликом био је рањен Младенов брат који је касније погинуо као партизански борац у [[Босна и Херцеговина у Народноослободилачкој борби|Босни]], док су му мајка и сестра одведене у логор.{{sfn|Народни хероји Југославије|1982|p=151}}{{sfn|Жене Србије|1975|p=250}}
 
Када се [[Повлачење партизана у Санџак 1941.|главнина партизанских снага повукла у Санџак]], [[Хронологија Народноослободилачке борбе новембар 1941.|новембра 1941.]] године, Младен је с групом бораца остао на терену Шумадије с циљем да ради на даљем организовању ослободилачке борбе. Као политички радник он је радио на подизању морала код преосталих партизанских група и, уливајући веру у поновни долазак јачих партизанских снага у Шумадију. Пробијајући се кроукроз шумадијска села у веома тешким условима, када су окупаторске и квинслишке снаге сваку наклоњеност према [[Народноослободилачки покрет Југославије|Народноослободилачком покрету]] (НОП) кажњавале смрћу. Младен је склањао испред непријатљескихнепријатељских потера преживеле борце и много је допринео да се сачува доста бораца и партијских активиста.{{sfn|Народни хероји Југославије|1982|p=151}}
 
Већ у пролеће [[1942]]. године поново су се чуле партизанске пушке у Шумадији. Исте године Младен је постао члан Окружног комитета КПЈ и секретар Окружног комитета СКОЈ-а за Крагујевачки округ. Током 1942. и [[1943]]. године активно је радио на стварању новинових и обнављању старих партијских и скојевских организација. Под његовим руководство почео је да излази и омладински лист, који је позивао на мобилизацију омладине у борбу против окупатора. Јула 1943. доживео је тешку породичну трагедију јер су му четници поново запалили кућу и заклали мајку Станицу и сестру Десанку.{{sfn|Народни хероји Југославије|1982|p=151}}{{sfn|Жене Србије|1975|p=250}}
 
Погинуо је [[10. фебруар]]а [[1944]]. године у селу [[Врбица (Аранђеловац)|Врбици]], код [[Аранђеловац|Аранђеловца]], у борби против припадника [[Српска државна стража|Српске државне страже]].{{sfn|Народни хероји Југославије|1982|p=151}}