Милић Радовановић Младен — разлика између измена

Након [[Окупаторска подела Југославије у Другом светском рату|окупације Краљевине Југославије]], априла [[1941]]. године Младен се вратио у родни крај, где је од [[Хронологија Народноослободилачке борбе јул 1941.|јула 1941.]] године активно учествовао у организовању устанка. Када је формиран [[Први шумадијски партизански одред]] постао је његов борац и учествовао је у свим борбама Одреда на територији [[Шумадија|Шумадије]]. На почетку [[Прва непријатељска офанзива|Прве непријатељске офанзиве]], Немци су [[Хронологија Народноослободилачке борбе септембар 1941.|2. септембра 1941.]] године извршили претрес његове куће у којој су открили технику Окружног комитета СКОЈ-а. Након тога су запалили кућу, а његовог оца Милутина и техничара Јосипа Шнерсона, који је радио у техници, су убили и њихова тела бацили у пламен куће. Том приликом био је рањен Младенов брат који је касније погинуо као партизански борац у [[Босна и Херцеговина у Народноослободилачкој борби|Босни]], док су му мајка и сестра одведене у логор.{{sfn|Народни хероји Југославије|1982|p=151}}{{sfn|Жене Србије|1975|p=250}}

 

 

 

Погинуо је [[10. фебруар]]а [[1944]]. године у селу [[Врбица (Аранђеловац)|Врбици]], код [[Аранђеловац|Аранђеловца]], у борби против припадника [[Српска државна стража|Српске државне страже]].{{sfn|Народни хероји Југославије|1982|p=151}}