Википедија

Килограм — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Нема описа измене
Исправљене словне грешке
Ред 20:
Килограм је првобитно дефинисан као маса [[Литар|литра]] (дециметра кубног) воде у [[Чврсто агрегатно стање|чврстом агрегатном стању]]. То је била неповољна количина за прецизно репликовање, па је крајем [[18. век]]а платински [[артефакт]] био проглашен као стандард за килограм. Тај артефакт, или његова тачна реплика, је тада била стандард јединице масе за [[Међународни систем јединица|метрички систем]].
 
-{IPK}- је тренутни примарни артефакатартефакт и његове реплике се чувају у пажљиво контролисаним лабораторијским условима. Њихове масе су подложне флуктуацији као резултат недовољно изучених [[Фактор производње|фактора]], што може обухватати и руковање, чишћење и [[Контаминација|контаминацију]]. -{IPK}- се од својих реплика одвојио за 50 -{μg}- од времена њихове производње, крајем [[19. век]]а. Ово је довело до захтева да се артефакт замени стандардом дефинисаним на бази инваријантних природних констанатиконстанти.
 
[[avoirdupois|Авуадипуа]] (''међународна''<span style="margin-left:0.1em">)</span> фунта, која се користи у империјалном и [[Сједињене Америчке Државе|америчком]] устаљеном систему, је дефинисана да је тачно {{val|0.45359237|u=кг}},<ref>{{cite web| url = http://physics.nist.gov/Pubs/SP447/app.8.pdf| title = Appendix 8 – Customary System of Weights and Measures| publisher = National Bureau of Standards (predecessor of the NIST)| format = 1.6 MB PDF| archiveurl = https://web.archive.org/web/20090118111241/http://www.physics.nist.gov/Pubs/SP447/app.| archivedate=18. 1. 2009|url-status=dead| df = | access-date=22. 10. 2018}}</ref><ref>{{cite web| url = http://www.nrc-cnrc.gc.ca/eng/ibp/inms/about/faq-time.html | title = Frequently Asked Questions| publisher = National Research Council Canada| archiveurl = https://web.archive.org/web/20110904115206/https://www.nrc-cnrc.gc.ca/eng/ibp/inms/about/faq-time.html| archivedate=4. 9. 2011|url-status=dead|df=mdy}}</ref><ref>{{cite web| url = https://www.nist.gov/public_affairs/faqs/qmetric.htm | title = Converting Measurements to Metric—NIST FAQs| publisher = NIST}}</ref><ref>{{cite web| url = http://www.bis.gov.uk/nmo/about/faqs/metric-conversions | title = Metric Conversions| publisher = UK National Measurement Office}}</ref><ref>{{cite web| url = http://ts.nist.gov/WeightsAndMeasures/Metric/upload/fs376-b.pdf | title = Fed-Std-376B, Preferred Metric Units for General Use By the Federal Government| publisher = NIST| format = 294 KB PDF| archiveurl = https://web.archive.org/web/20100816011202/http://ts.nist.gov/WeightsAndMeasures/Metric/upload/fs376-b.pdf| archivedate=16. 8. 2010|url-status=dead|df=mdy}}</ref> чиме је један килограм отприлике једнак {{val|2.2046|u= фунти}}. Друге традиционалне јединице тежине и масе широм света су дефинисане по килограму чинећи -{IPK}- [[Primarni standard|примарним стандардом]] за готово све јединице масе на [[Земља|Земљи]].
Ред 30:
See e.g. Mathurin Jacques Brisson, ''Dictionnaire raisonné de toutes les parties de la Physique'', Volland, 1787, [https://books.google.com/books?id=1i0mJteVrOoC&pg=PA401 pp. 401].</ref> Коначни килограм, произведен као прототип [[1799]]. године и из којег је изведен међународни [[прототип]] килограма (-{IPK}-) [[1875]]. године, имао је масу једнаку маси од 1 -{dm}-<sup>3</sup> воде под [[Атмосферски притисак|атмосферским притиском]] и на температури његове максималне [[Густина|густине]], што је око 4 [[Степен целзијуса|°C]].
 
Килограм је једина СИ јединица са [[СИ префикс]]ом (''кило'') у оквиру њеног имена. Он је и једина СИ јединица која је и даље директно дефинисана артефакатомартефактом, а не основним физичким својством које се може самостално репродуковати у различитим лабораторијама. Три друге основне јединице ( [[Кандела|-{cd}-]], [[Ампер|-{A}-]], [[Мол (јединица)|-{mol}-]]) и 17 изведених јединица ( [[Њутн (јединица)|-{N}-]], [[Паскал (јединица)|-{Pa}-]], [[Џул|-{J}-]], [[Ват|W]], [[Кулон|-{C}-]], [[Волт|-{V}-]], [[Фарад|-{F}-]], [[Ом (јединица)|Ω]], [[Сименс (јединица)|-{S}-]], [[Вебер (јединица)|-{Wb}-]], [[Тесла (јединица)|-{T}-]], [[Хенри|-{H}-]], [[Катал|-{kat}-]], [[Греј (јединица)|-{Gy}-]], [[Сиверт|-{Sv}-]], [[Лумен|-{lm}-]], [[Лукс|-{lx}-]]) у СИ систему су дефинисани у односу на килограм и стога је његова стабилност важна. Дефиниције само осам других СИ јединица не зависе од килограма: за температуру ( [[Келвин|-{K}-]], [[Степен целзијуса|°C]]), за време и учесталост ( [[Секунд|-{s}-]], [[Херц|-{Hz}-]], [[Бекерел|-{Bq}-]]), за дужину ( [[Метар|-{m}-]]) и за угао ( [[Радијан|-{rad}-]], [[Стерадијан|-{sr}-]]).<ref>{{SIbrochure8th|pages= 112–118}}</ref>
 
-{IPK}- се ретко користи или се њиме рукује. Његове копије које се чувају у [[метрологија|националним метролошким лабораторијама]] широм света су биле пиређенепоређене са -{IPK}- стандардом 1889, 1948, и 1989 године да би се осигурала [[traceability|веродостојност]] мерења масе свуда у свету релативно на -{IPK}-.
 
Међународни прототип килограма је наручен на [[Генерална конференција за тегове и мере|Генералној конференцији за тегове и мере]] (-{CGPM}-) под покровитељством [[Metre Convention|метарске конвенције]] (1875), и чува у се под окриљем [[Међународни биро за тегове и мере|Међународног бироа за тегове и мере]] (-{BIPM}-) у име -{CGPM}-. Након што је утврђено да међународни прототип килограма варира у маси током времена релативно на своје репродукције, [[Међународни комитет за тегове и мере]] (-{CIPM}-) је препоручио 2005. године да се килограм редефинише на бази фундаменталних природних константи. На свом окупљању из 2011, -{CGPM}- делегати су се начелно договорили да килограм треба да буде редефинисан на бази [[Планкова константа|Планкове константе]], -{''h''}-. Одлука је првобитно била одложена до 2014, а затим је 2014, године одлука поново одложена до следећег састанка.<ref>http://www.bipm.org/utils/common/pdf/CGPM-2014/25th-CGPM-Resolutions.pdf</ref> -{CIPM}- је предложио<ref name=cipm_106>{{cite conference|title=Proceedings of the 106th meeting
Ред 54:
The ''metre'' (''mètre'') on which this definition depends was itself defined as the ten-millionth part of a quarter of Earth's [[меридијан (географија)|meridian]], given in [[Units of measurement in France before the French Revolution|traditional units]] as 3 ''[[стопа|pieds]]'', 11.44 ''lignes'' (a ''ligne'' being the 12th part of an ''pouce'' (inch), or the 144th part of a ''pied''.</ref> У декрету из 1795, термин ''грам'' је заменио ''грејвет'', а ''килограм'' је заменио ''грејв''.
 
Француско спеловање је прихаћеноприхваћено у Уједињеном Краљевству кад је реч била први пут кориштена у енглеском језику 1797. године,<ref name=OED>{{cite web|url=http://www.oed.com/viewdictionaryentry:showfullentry/true?t:ac=Entry/103396
| work = Oxford English Dictionary|publisher=Oxford University Press| title = Kilogram
| accessdate=3. 11. 2011}}</ref> док је спеловање -{''kilogram''}- прихаваћеноприхваћено у Сједињеним Државама. У Уједињеном Краљевству се користе обе форме спеловања, при чему је облик -{''kilogram''}- постао далеко заступљенији.<ref>{{cite web| url = http://english.oxforddictionaries.com/definition/kilogram| title = Kilogram
| work = Oxford Dictionaries| accessdate=3. 11. 2011
|url-status=dead| archiveurl = https://www.webcitation.org/6GVoVdER9?url=http://english.oxforddictionaries.com/definition/kilogram| archivedate=10. 5. 2013
Ред 95:
}}</ref>
 
Током 19. века, стандардни систем метричких јединица је био систем јединица [[centimetre–gram–second system of units|центиметра, грама и секунде]], где је [[грам]] третиран као фундаментална јединица масе, а ''килограм'' је једноставно био изведена јединица. Године 1901, међутим, након открића [[Џејмс Клерк Максвел|Џејмса Клерка Максвела]] да се електрична мерења не могу објаснити на бази три фундаменталне јединице дужине, масе и времена, [[Giovanni Giorgi|Ђиовани Ђорђи]] је предложио нови стандардни ситемсистем који би обухватао четврту фундаменталну јединицу за мерење количине електромагнетизма.<ref>{{citation
| journal = Atti della Associazione Elettrotecnica Italiana
|publication-place = Torino| last=Giorgi| first = Giovanni| url = http://openlibrary.org/books/OL18571144M/Unità_razionali_di_elettromagnetismo | title = Unità Razionali di Elettromagnetismo
Ред 105:
| conference = 9th Conférence Générale des Poids et Mesures (CGPM)
| date=октобар 12–21, 1948
| accessdate=8. 5. 2011}}</ref> То је довело до увођења СИ ситема 1960. године и накнадне пуликацијепубликације „СИ брошуре”, у којој се наводи да „Није дозвољено коришћење скраћеница за симболе јединице или имена јединица ...”.<ref>{{SIBrochure8th|pages= 130}}</ref><ref group = Note>Француски текст (који је ауторитативни текст) наводи „''Il n'est pas autorisé d'utiliser des abréviations pour les symboles et noms d'unités ...''”</ref> ЦГС и МКС системи су коегзистирали током највећег дела почетка и средине 20. века, али као последица одлуке да се усвоји „Ђиорђијев систем” као међународни систем јединица 1960. године, килограм је сада [[Основне јединице СИ система|СИ основна јединица]] за масу, док је дефиниција грама изведена и килограма.<br />
== Умношци ==
[[СИ префикс]]и се користе за називе умножака килограма. Најчешће коришћени су:
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Килограм”