Марк-Антоан Шарпантје — разлика између измена

Шарпантје је током следећих седамнаест година његовог живота компоновао значајан број вокалних дела за Мари, у које спадају псалми, [[химна|химне]], [[мотет]]и, Магнификат, миса, Диес ире за сахрану њеног нећака Луј Жозефа, као и [[ораторијум]]е на не-литургије текстове у италијанском стилу. (Шарпантје је више волео [[латински језик|латински]] назив canticum, уместо италијанског oratorio). Током седме деценије [[17. век]]а, већина написаних дела била су за трио, који се састојао од две жене и једног мушкарца који је певао линију баса уз пратњу два „висока“ инструмента и басо континуа. Дела која су писана за извођење на богослужењима у капели такође су садржала три инструмента, али су се разликовала по томе што су била писана за от-контр, [[тенор]]а и [[бас (риба)|баса]]. Наредних година, негде око 1680. године, Мари је повећала број музичара, тако да је он бројао на крају 13 извођача и учитељ певања. У делима написаним од [[1684]]. до 1687. године, имена музичара код Гизових појављују се на маргинама Шарпантјеових манускрипта - укључујући и „Шарп“ поред от-контр линије. Етиен Лулије, виши интрументалистаинструменталиста који је свирао континуо, блок-флауту и [[виола|виолу]], вероватно је био задужен за обуку млађих извођача.<br />

Упркос томе што је био седамнаест година у служби војвоткиње од Гиза, Шарпантје није био „управник“ дворског ансамбла. Управник је био [[племство|племић]] на [[дворац|двору]], музичар аматер, италофил и преводилац Филип Гуабо, познатији под називом Господин Дебоа. Захваљујући великој љубави коју је Мари гајила према италијанској музици, Шарпантје је имао мало разлога да прикримаприкрива италијанизме које је покупио током боравка у [[Рим]]у.<br />

Током година служби код гопођицегоспођице од Гиза, Шарпантје је такође компоновао и за „госпођу од Гиза“, рођаку [[Луј XIV|Луја XIV]]. Она је штитила и помагала музичаре Гизових да изводе Шарпантјеове камерне [[опера|опере]], упркос монополу [[Жан-Батист Лили]]ја. Већину опера и пасторала на француском, које датирају између 1684. и 1687. године, поручила је госпођа од Гиза.

[[Прелид (музика)|Прелудијум]] његовог Те Деум-а, Н.146, по стуктуриструктури [[рондо]], је заштитна мелодија [[Европска радиодифузна унија|Европске радиодифузне уније]], који је такође и уводна мелодија [[Евровизија|Евровизије]].