Википедија

Православље у Босни и Херцеговини — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Нема описа измене
ознака: враћена измена
Нема описа измене
ознака: враћена измена
Ред 1:
{{спајање|Српска православна црква у Босни и Херцеговини}}
 
[[File:Sarajevo ortodox church.JPG|thumb|right|270px|[[Saborna crkva u Sarajevu]]]]
[[Датотека:Map of Eparchies of Serbian Orthodox Church-sr.svg|мини|десно|265п|Епархије [[Српска православна црква|Српске православне цркве]] на простору бивше [[Југославија|Југославије]], укључујући и савремену [[Босна и Херцеговина|Босну и Херцеговину]]]]
[[File:Manastir svetog Nikole - Ozren.jpg|thumb|right|270px|[[Manastir Ozren]]]]▼
 
[[File:Владичански_двор_(Бања_Лука).jpg|thumb|right|270px|Rezidencija srpskog pravoslavnog episkopa u Banja Luci]]
'''Православље у Босни и Херцеговини''' је [[религија|религијско]]-[[геополитика|геополитички]] појам којим се означава историјско и савремено присуство [[Православље|хришћанског православља]] на просторима који улазе у оквире државних граница данашње [[Босна и Херцеговина|Босне и Херцеговине]]. Према [[Попис становништва у Босни и Херцеговини 2013.|попису становништва из 2013. године]], на подручју Босне и Херцеговине живи 1,085,760 припадника православне вероисповести, што чини 30.75%% у односу на укупан број становника те државе. Велику већину православаца у Босни и Херцеговини чине православни [[Срби у Босни и Херцеговини|Срби]], а целокупно подручје те државе у канонском смислу потпада под надлежност [[Српска православна црква|Српске православне цркве]].{{sfn|Нилевић|1990|p=}}{{sfn|Пузовић|2004|p=}}
[[File:Манастир Рмањ.jpg|thumb|right|270px|[[Manastir Rmanj]] u Martin Brodu]]
 
[[File:Tvrdo%C5%A1 Monastery 05.jpg|thumb|right|270px|[[Manastir Tvrdoš]]]]
[[Датотека:BiH - Udeo pravoslavaca po opstinama 2013.gif|мини|десно|265п|Православље (плава боја) на подручју БИХ, према попису из 2013. године]]
'''Pravoslavna crkva''' je najrasprostranjenija hrišćanska [[Конфесија|konfesija]] u [[Босна и Херцеговина|Bosni i Hercegovini]] i nakon [[Islamski svijet|islam]]<nowiki/>a druga najrasprostranjenija verska grupa u zemlji. Na trećem mestu se nalazi [[Католицизам|rimokatolicizam]]. Pravoslavni hrišćani u Bosni i Hercegovini pripadaju Srpskoj pravoslavnoj crkvi. Prema CIA Vorld fektbuku ({{Jez-eng|CIA World Factbook}}), [[Православље|pravoslavni hrišćani]] čine 31% stanovništva zemlje.<ref>[https://www.cia.gov/library/publications/the-world-factbook/geos/bk.html#People CIA World Factbook]</ref> Najviće pravoslavaca nalazi se u [[Република Српска|Republici Srpskoj]] gde, na osnovu [[Резултати пописа становништва у Републици Српској 2013.|popisa iz 2003]]. godine, čine 82,8% [[Демографија Републике Српске|stanovništva]].<ref>{{cite web
 
|url=https://www.rzs.rs.ba/front/article/2283/
Православље је најбројнија хришћанска вероисповест на подручју Босне и Херцеговине, а међу свим вероисповестима је друга по бројности, иза сунитског [[Ислам|ислама]]. Највише православаца живи у [[Република Српска|Републици Српској]]. Према резултатима [[Резултати пописа становништва у Републици Српској 2013.|пописа из 2013. године]], православни хришћани чине чак 82,8% [[Демографија Републике Српске|становништва]] у том ентитету.<ref>{{cite web |url=https://www.rzs.rs.ba/front/article/2283/ |title=Попис становништва, домаћинстава и станова у Републици Српској 2013, РЕЗУЛТАТИ ПОПИСА |website=rzs.rs.ba |publisher= Републички завод за статистику Републике Српске |access-date= 28. oktobar 2020. |quote= }}</ref>
|title=Попис становништва, домаћинстава и станова у Републици Српској 2013, РЕЗУЛТАТИ ПОПИСА
 
|last=
Историја православног хришћанства на просторима данашње Босне и Херцеговине дели се на неколико периода, од којих сваки има своја посебна обележја.
|first=
 
|date=
 
|website=rzs.rs.ba
== Историја ==
|publisher= Републички завод за статистику Републике Српске
[[Датотека:Sarajevo ortodox church.JPG|мини|десно|240п|[[Саборна црква у Сарајеву]]]]
|access-date= 28. oktobar 2020.
▲[[FileДатотека:Manastir svetog Nikole - Ozren.jpg|thumbмини|rightдесно|270px240п|[[ManastirМанастир OzrenОзрен]]]]
|quote= }}</ref>
[[Датотека:Владичански_двор_(Бања_Лука).jpg|мини|десно|240п|Резиденција српског православног епископа у Бањалуци]]
== Istorija ==
[[Датотека:Манастир Рмањ.jpg|мини|десно|240п|[[Манастир Рмањ]]]]
[[Датотека:Tvrdo%C5%A1 Monastery 05.jpg|мини|десно|240п|[[Манастир Тврдош]]]]
 
Pred kraj [[Средњи век|srednjeg veka]] istočno hrišćanstvo se čvrsto ustoličilo, u obliku [[Српска православна црква|Srpske pravoslavne crkve]], na istoku [[Херцеговина|Hercegovine]], odnosno [[Захумље|Zahumlja]], nakon perioda vladavine [[Краљевина Србија (1217—1345)|Kraljevine Srbije]].<ref name=Velikonja/> Zahumlje je osvojio bosanski [[Бан|ban]] [[Стефан II Котроманић|Stefan II Kotromanić]] krajem [[1320]]-ih i od tada je bio deo [[Бановина Босна|Banovine Bosne]] (kasnijeg [[Краљевина Босна|kraljevstva]]), u kojoj su se Rimokatolička crkva i starosedelačka [[Црква босанска|Bosanska crkva]] borile za prevlast. U tom periodu i u takvoj političkoj klimi, [[Српска православна црква|Srpska pravoslavna crkva]] nije mnogo prodrla u srednjovekovnu Bosnu izvan područja [[Подриње (регија)|Podrinja]].<ref name=Velikonja>{{cite book|title=Religious Separation and Political Intolerance in Bosnia-Herzegovina|last=Velikonja|first=Mitja|publisher=Texas A&M University Press|isbn=978-1603447249|year=2013|url=https://books.google.com/books?id=Rf8P-7ExoKYC|pages=74, 80|access-date=2015-08-08|archive-url=https://web.archive.org/web/20160304030236/https://books.google.ba/books/about/Religious_Separation_and_Political_Intol.html?id=Rf8P-7ExoKYC&redir_esc=y|archive-date=2016-03-04|url-status=dead}}</ref><ref name=Fine>{{cite book|title=Bosnia and Hercegovina: A Tradition Betrayed|author-link=|last1=Donia|first1=Robert J|first2=John|last2=Van Antwerp Fine|publisher=C. Hurst & Co. Publishers|isbn=1850652120|year=1994|url=https://books.google.com/books?id=0rIGA0rluO0C&q=orthodoxy+in+bosnia&pg=PA38|pages=40}}</ref>
Линија 28 ⟶ 30:
Територију Босне и Херцеговине покрива пет епархија, а то су:
 
* [[Митрополија дабробосанска]], на челу са митрополитом [[Хризостом Јевић|Хризостомом Јевићем]], од [[2017]]. године.<ref name="spc.rs">[http://www.spc.rs/eng/communique_holy_assembly_bishops_0 Саопштење за јавност Светог Архијерејског Сабора (2017)]</ref>
* [[Епархија захумско-херцеговачка и приморска]], на челу са епископом [[Григорије Дурић|Григоријем Дурићем]] од [[1999]]. године.
* [[Епархија зворничко-тузланска]], на челу са епископом [[Фотије Сладојевић|Фотијем Сладојевићем]], од [[2017]]. године.<ref name="spc.rs"/>
Линија 50 ⟶ 52:
* {{Cite book|ref=harv|last=Bataković|first=Dušan T.|title=The Serbs of Bosnia & Herzegovina: History and Politics|url=https://books.google.com/books?id=k3xpAAAAMAAJ|date=1996|publisher=Dialogue Association|isbn=9782911527104}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Mileusnić|first=Slobodan|title=Spiritual Genocide: A survey of destroyed, damaged and desecrated churches, monasteries and other church buildings during the war 1991-1995 (1997)|url=https://books.google.com/books?id=_TaPAAAAMAAJ|year=1997|location=Belgrade|publisher=Museum of the Serbian Orthodox Church}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Нилевић|first=Борис|title=Српска православна црква у Босни и Херцеговини до обнове Пећке патријаршије 1557. године|year=1990|location=Сарајево|publisher=Веселин Маслеша|url=http://books.google.com/books?id=la4PAQAAIAAJ}}
* {{Cite journal|ref=harv| last=Петровић| first = Далибор| title = Аустроугарски злочин над српским свештеницима у Фочи у Првом свјетском рату| journal = Богословље: Часопис Православног богословског факултета у Београду| volume = 75| issue = 2|year=2016| url = http://bogoslovlje.pbf.rs/images/arhiva/2016/2/10-2-2016.pdf|pages=223–236}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Пузовић|first=Предраг|authorlink=Предраг Пузовић|title=Сарајевска богословија 1882-2002|year=2003|location=Србиње|publisher=Духовна академија Св. Василија Острошког|url=https://books.google.com/books?id=XMgmGQAACAAJ}}
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Православље_у_Босни_и_Херцеговини”