Милан Обреновић — разлика између измена

Краљ је увидео да Влада није способна да гарантује слободне изборе и да се напредњаци неће тако лако одрећи власти. Осим тога, до тада ниједни избори у Србији нису извршени без притиска полиције, за коју је било незамисливо да поштује вољу бирача. Да би краљ остао доследан прокламацији, није било друге могућности него да се извршени избори повереника пониште и нареде нови. Краљ је указом обављене изборе прогласио неважећим, а нове заказао за 16. децембар 1888, померивши самим тим и дан сазива Велике народне скупштине на 23. децембар. За надзирање нових избора одређене су специјалне комисије, тзв. ,,Краљевске надзорне комисије<nowiki>''</nowiki>, које су бројале по три члана – из сваке партије по један. Христић је 29. новембра издао упутство за њихов рад, у којем је нарочита пажња посвећена оним деловима изборне процедуре због којих су жалбе у претходно одржаним изборима биле најчешће, Комисије су прво морале да утврде исправност бирачких спискова и да провере да ли су их општинске власти по закону на време изложиле на слободан увид јавности. Затим су имале да се увере да ли су дан, место и време одржавања избора благовремено објављени. Чланови комисије су били задужени да прате изборне процесе од почетка до краја и да се при том постарају да сваки бирач да свој глас посебно, а ни у ком случају акламацијом. Бележење и пребројавање гласова такође је имало да се обави под њиховим непосредним надзором. Под истим условима прописано је и бирање народних посланика. У упутству министар је изричито нагласио да се њему морају свакодневно подносити извештаји о томе у којој су општини дотичног дана обављени избори и да ли су се одвијали у складу са законом.<ref>{{Cite book|title=Историја српског народа у 19. и почетком 20. века- Српска држава у 19. веку|last=Рајић|first=Сузана|last2=Леовац|first2=Данко|publisher=Завод за уџбенике|year=2018|isbn=978-86-17-19819-8|location=Београд|pages=240}}</ref>