Милан Обреновић — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
→Краљ Србије (1882-1889): Додати поднаслови о Тимочкој буни, влади Милутина Гарашанина (1884-1887) и српско-бугарском рату (1885) са референцама. ознаке: можда пристрасно Визуелно уређивање |
м Избачена реч тзв. |
||
Ред 125:
Проблеми који су искрсли после пораза у рату са Бугарима 1885. године, битно су утицили на дестабилизацију политичког стања у земљи. Одговоран највећим делом за овај неуспех, краљ је био у опасној кризи. Тада се поново вратио на идеју о споразуму напредњака и радикала, а „предати прошлост забораву, радити искрено и поштено према приликама и стварним потребама".<ref>{{Cite book|title=Историја српског народа у 19. и почетком 20. века- Српска држава у 19. веку|last=Рајић|first=Сузана|last2=Леовац|first2=Данко|publisher=Завод за уџбенике|year=2018|isbn=978-86-17-19819-8|location=Београд|pages=231}}</ref>
Међутим, ни овога пута радикали нису прихватили предлог. Разлике које су се у Радикалној странци појавиле већ после Тимочке буне, биле су 1886. још дубље. Оне су настале на релацији Главног одбора и чланства странке, између
Напредњаци нису могли да пруже јачи отпор, а покушај да предухитре радикале и ојачају свој положај савезом са либералима није уродио плодом. Многи чланови странке су били искључиви и нису прихватали да се преговара са либералима. Вође су објашњавале да у противном не може доћи до уставне реформе, будући да краљ тражи у радикалима савезнике да би спречио уставну реформу. „Либерали траже данас заједно с нама Устав са свим уставним гаранцијама као што га имају остале образоване земље, а радикали су вазда тражили Устав који би сваки аукторитет државни поништио и створио широко поље за анархистичку трку која је до данас била једини програм радикала у Србији. И кад би радикали хтели радити на уставној реформи ми, по свој прилици, не би могли примити њихов Устав. Он би био за земљу много опаснији од Устава који данас постоји“, писао је Милан Пироћанац, један од лидера напредњака.<ref>{{Cite book|title=Историја српског народа у 19. и почетком 20. века- Српска држава у 19. веку|last=Рајић|first=Сузана|last2=Леовац|first2=Данко|publisher=Завод за уџбенике|year=2018|isbn=978-86-17-19819-8|location=Београд|pages=232}}</ref>
|