Загребачке пунктације — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
Ред 1:
'''Загребачке пунктације''', је биопун назив '''Резолуција Сељачко-демократске коалиције''', [[резолуција|резолуције]] објављенеје објављена [[7. новембар|7. новембра]] [[1932]]. године у [[Краљевина Југославија|Краљевини Југославији]], која је осудила наводну [[Срби|српску]] [[хегемонија|хегемонију]] у тој земљи и позвала на повратак на политички живот од прије [[1918]]. године.
 
Документ је објављен након проглашења [[Шестојануарска диктатура|Шестојануарске диктатуре]] краља Александра Карађорђевића која је резултирала новом административном подјелом и [[Септембарски устав|новим уставом]]. Резолуција је имала подршку [[Сељачко-демократска коалиција|Сељачко-демократске коалиције]] и [[Странка права|Странке праве]]. Недуго након објаве јавило се још пар докумената са сличним циљем, то су [[Новосадска резолуција]], [[Сарајевске пунктације]] ([[Југословенска муслиманска организација]]) и [[Љубљанске пунктације]] ([[Словеначка народна странка (историјска)|Словеначка народна странка]]). Лидер [[Хрватска сељачка странка|Хрватске сељачке странке]] [[Влатко Мачек]] је био у притвору три године, као директна посљедњица резолуције.<ref>{{cite encyclopedia|url=http://www.enciklopedija.hr/natuknica.aspx?ID=66697|title=Загребачке пунктације|encyclopedia=[[Хрватска енциклопедија]]|language=хрватскомhr|accessdate=22. 8. 2016}}</ref>
 
== Историја ==
И поред [[Закон о заштити државе|Закона о заштити државе]] којим су забрањене старе политичке партије које су засноване на верском, племенском или покрајинском начелу, [[Сељачко-демократска коалиција|Сељачко-демократска коалиције]] је наставила деловати. До усвајања резолуције [[Анте Трумбић]]а познате као „Загребачке пунктације“пунктације” или „Пунктације Сељачко-демократске коалиције“коалиције” дошло је на састанку вођства коалиције у Загребу 7. новембра 1932. године, у време када је на челу државе била [[прва влада Милана Сршкића]]. Пунктације су наводно биле директиве за даљи политички рад међу бирачима, али су постале својеврсни програм опозиције против владе. Коалиција је изјавила да сматра народ искључивим извором сваког политичког ауторитета. Сељаштво, које чини велику већину народа, треба бити темељ власти. Пунктације су уперене против наводне „српске хегемоније“хегемоније” над Хрватском, због чега се тражи повратак на 1918. годину као на исходичну тачку (види: Хрватско питање). Пунктацијама је коалиција осудила централистичку политику и „назови-уставни режим“режим”. Иако најзначајније, Загребачке пунктације нису биле једини документ те врсте донет у годинама након [[Септембарски устав|Октроисаног устава]]. Нешто раније донете су „Словенске пунктације“пунктације” од стране Словенске људске странке. Њима се предлаже реорганизације Краљевине Југославије по федералистичком принципу. У тој државу посебна државноправна област била би Словенија.
 
Загребачке пунктације имале су снажан политички одјек. Оне су ударале на основе државе политике. Владу су подстакле на оштар иступ против опозиције. Опозиција реагује углавном у иностранству. [[Усташе|Усташтво]] се почиње испољавати управо тих година. На прослави државног празника, 1. децембра, на три места у Загребу постављене су бомбе. Сршкићева влада одговара прогонима сумњиваца.
 
== Референце ==
{{reflistизвори}}
 
== Литература ==
==Извори==
* {{cite book |last1=Čulinović |first1=Ferdo |title=Jugoslavija između dva rata: 2 |date=1961 |publisher=JAZU |url=https://books.google.ba/books?id=ILutzgEACAAJ |access-date=3. 12. 2021 |language=hr}}
* Фердо Чулиновић, Југославија између два рата, друга књига, ЈАЗУ, Загреб, 1961
 
[[Категорија:Историја Загреба]]