Милан Обреновић — разлика између измена

Недовољно је истакнута у литератури чињеница да је Монархија обезбедила у потпуности српске пољопривредне производе од сваке конкурен- ције на свом тржишту, а то је исто урадила и за своје индустријске производе на српском тржишту. Посебним прописима о пограничном промету укључени су сви главни извозни артикли из Србије: крупна стока, свиње, суве шљиве, пекмез и коже, а увоз сирових производа у Аустро-Угарску, попут жита, био је ослобођен од сваке царине. Карактеристично је и то да су олакшице пограничног промета важиле не само за пограничну зону већ за целу земљу, а у међународној трговни за царинске олакшице у погра- ничном промету није важила клаузула највишег повлашћења. Другим ре- чима, северна царевина се користила клаузулама о пограничном промету, као и Србија, док је она о највишем повлашћењу без узајамности постала беспредметна. Негативан биланс спољнотрговинске размене Србије у периоду од 1879. до 1888, говори у прилог томе да извоз није био уређен и организован и да је услед мањкавости у повезивању тржишта Србија трпела, те јој је била потребна деценија да као самостална држава досегне позитиван трговински обрт. Захваљујући трговинском уговору пред Србијом су стајали крупни задаци са којима се није сусретала као вазална кнежевина, а који су је водили на пут уређенијих држава. Искрсла је потреба да се у земљи уреди кредитни систем, да се оснују новчани заводи, да се уреде државни монополи, да се превазиђу ограничења заосталог и нееластичног пореског система из времена кнеза Милоша, да се новчани оптицај убрза и уведу папирне банкноте којих до тада није било. Инфраструктура која није постојала управо у ово време настаје, када се формира и свест да су путеви за унутрашње повезивање тржишта неоп- ходни, као што повезивање са међународним линијама омогућује нова тржишта и боље услове за трговину. Чим је образована Народна Банка (1884) цена кредита у земљи је преполовњена са 11–12 на 5–7%.<ref>{{Cite book|title=Историја српског народа у 19. и почетком 20. века- Српска држава у 19. веку|last=Рајић|first=Сузана|last2=Леовац|first2=Данко|publisher=Завод за уџбенике|year=2018|isbn=978-86-17-19819-8|location=Београд|pages=209}}</ref>

Посебна пажња при потписивању уговора посвећена је трошарини (порез на промет) која се плаћала само на увезене производе (дуван, шећер, со, сапун, финија алкохолна пића, цитаретпапир) али не на исте производе домаће производње. Аустро-Угарска је унела у уговор одредбу да се инострани производи не могу опорезивати више од исто таквих домаћих, али се у пракси то превазишло тиме што је Србија опорезивала порезом на промет оне производе које она није производила, већ их је само увозила. То је био велики уступак од стране Монархије. Другим речима, новим уговорним односима млада кнежевина је поправила свој економски положај у односу на онај који је имала као вазална држава, док је истовремено стекла шансу да усавршава свој фискални и економски систем. Трговински уговор из 1881. остао је на снази десет година, а основна брига сваке владе, без обзира на политичку опцију била је да се уговорно стање обнови јер је оно било много повољније за Србију од неуговорног. Једновремено са Трговинским уговором потписана је и Ветеринарска конвенција којом је за извоз живе стоке из Србије дато право ветеринарским властима Монархије да одбијају да приме заражену стоку или ону за коју основано сумњају да је заражена. Основане су оптужбе да је овај пети члан Конвенције могао бити злоупотребљен ако би политички разлози Монархије преватнули, али је тачно и то да су се власти у Србији од потписивања конвенције озбиљно позабавиле законодавном регулативом не би ли се ветеринарским мерама онемогућио увоз и провоз заражене стоке из Турске или Бугарске. Као унутрашње превентиве уведени су пасоши за свако грло. Регистровање трла и спречавање сточних зараза били су од великог интереса за домаће сточарство, једном од стожера домаће привреде.<ref>{{Cite book|title=Историја српског народа у 19. и почетком 20. века- Српска држава у 19. веку|last=Рајић|first=Сузана|last2=Леовац|first2=Данко|publisher=Завод за уџбенике|year=2018|isbn=978-86-17-19819-8|location=Београд|pages=209-210}}</ref>