|
'''Наследно право''' је грана [[Имовинско право|имовинског]] [[Право|права]] која се бави имовинскоправним последицама [[Смрт|смрти]].
Правне норме, којима се уређује установа наслеђивања, називају се наследноправним нормама. Скуп тих правила чини наследно право, у објективном смислу, као посебну грану права.
Наследноправне норме, према свом правном карактеру, могу бити: материјалноправне, процесноправне и колизионе.
Материјалноправним нормама уређује се сама установа наслеђивања . Процесноправним нормама регулише се поступање надлежних органа власти , у тзв. наследним стварима . Колизионим нормама решава се сукоб закона и надлежности између држава , у случајевима са међународним елементом .
Право наслеђа овлашћује свог титулара , да у правним односима има положај оставиочевог наследника , са свим правима и обавезама које одатле проистичу . Будући да је тај правни положај , у претежном делу , састављен од имовинских елемената , отуда се субјективно наследно право третира као специфична врста имовинског права .
Наследно право , у субјективном смислу , јесте апсолутно право , јер делује према свима - erga omnes .
Извори наследног права у Републици Србији су - Устав Републике Србије , међународни уговори и закони .
# Устав Републике Србије је као највиши правни акт , својим чл. 59 , ст. 1 ,гарантује право наслеђивања .
#Међународни уговори -будући да представљају део правног поретка Републике Србије , они обавезују на исти начин , као и други законодавни извори . Потврђени међународни уговори морају бити у складу са Уставом , а домаћи закони не смеју бити противречни међународним уговорима .
#У Републици Србији , главни извор , којим се регулише установа наслеђивања , јесте Закон о наслеђивању , из 1995. године . Овај закон садржи само материјалноправне норме , док Закон о ванпарничном поступку Републике Србије , из 1982. године , садржи одредбе процесног карактера , којима је , између осталог , регулисан и поступак за расправљање заоставштине .
Оно проучава питање заоставштине, субјеката наследног права (активних и пасивних) и врсте сукцесије.
У различитим државама и цивилизацијама постоје специфична правна решења за готово свако појединачно питање које је предмет проучавања наследног права.
Основни услов за наступање наслеђивања
# Смрт физичког лица
Савремена наследноправна уређења , предвиђају да , до отварања наслеђа , долази када наступи смрт физичког лица . Под термином смрт , подразумева се фактичка смрт , која настаје као последица гашења свих биолошких процеса у организму . Отварање наслеђа није могуће у случају клиничке смрти , због могућности накнадног оживљавања . До отварања наслеђа , осим тога , не долази у случају грађанске -цивилне смрти .
Уколико је смрт физичког лица наступила у здравственој установи , време и узрок смрти утврђује за то овлашћени лекар , и о томе обавештава надлежни општински орган . У осталим случајевима , време и узрок смрти , по правилу , утврђује доктор медицине , одређен одлуком надлежног органа општине , на основу пријаве чињенице смрти . Он је дужан да чињеницу смрти констатује у потврди . На темељу издате потврде о смрти једног лица , и пријаве смртног случаја од овлашћених лица , надлежни матичар , редовно из места , на чијем је подручју смрт наступила , уписује чињеницу смрти у матичну књигу умрлих , и издаје извод из ње , тзв.умрлицу .
Овом јавном исправом , редовно се доказује смрт одређеног лица .
У случају да је лице умрло , а да чињеница смрти није уписана у матичну књигу умрлих или да је нетачно наведен тачан дан и час смрти , њено постојање може се потврдити , односно доказати право време смрти , правоснажним решењем суда , донетим у поступку за доказивање смрти .
Утвђивање и евидентирање тачног дана и часа смрти , са наследноправног аспекта , важно је из неколико разлога-
# само лица , која су доживела тренутак отварања наслеђа једног лица , могу бити његови наследници ,
# способност за наслеђивање , постојање разлога за искључење из наслеђа , или лишења нужног дела , процењује се , искључиво , према овом тренутку у времену ,
# према тренутку наступања чињенице смрти , одређују се састав и вредност заоставштине , и величина наследних делова наследника , уколико више њих наслеђује оставиоца ,
# од тренутка отварања наслеђа , почињу да теку многобројни рокови у наследном праву , нпр.рок од три године , у оквиру којег се може захтевати враћање поклона , због повреде нужног дела , као стварноправног овлашћења .
== Види још ==
|
