Четврти васељенски сабор — разлика између измена

Ово је све обрнуто.
Нема описа измене
(Ово је све обрнуто.)
ознаке: враћена измена мобилна измена мобилно веб-уређивање
 
Сабор је оправдао епископа Теодорита Кирског тако што је овај само анатемисао Несторија и исповедио да је Света Дјева [[Богородица]]. Исти поступак примењен је и за Иву Едеског који је такође примљен у Црквену заједницу. На самом крају рада сабора извршено је територијално разграничење између [[Антиохијска патријаршија|Антиохијске]] и [[Јерусалимска патријаршија|Јерусалимске патријаршије]] тако што је Јерусалимска патријаршија добила обе Феникије (данас [[Либан]] и [[Сирија]]), Арабију, „три Палестине“ с градовима Кесарија Палестинска, Скитополис и Петра (преко реке Јордана). <ref>[http://pravoslavlje.spc.rs/broj/972/tekst/znacaj-cetvrtog-vaseljenskog-sabora/print/lat]{{Мртва веза|date=10. 2018 |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }}</ref> <ref>[https://ru.wikisource.org/wiki/ЭСБЕ/Халкидонский_собор ЭСБЕ/Халкидонский собор — Викитека{{Ботовски наслов}}]</ref> Године 451. на Халкидонском сабору био је дукљански владика Евандер. <ref>{{Cite book|last=Јастребов |first= Иван |authorlink= |title= Стара Србија и Албанија, pp. 504. |year=2018 |url= |publisher= Службени гласник |location= Београд |id= }}</ref>
 
 
Ово је све обнуто.
 
== Види још ==
Анониман корисник