Келвин — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Синтакса – параметар у наводницима. |
|||
Ред 67:
[[File:Lord Kelvin photograph.jpg|thumb|250px|[[William Thomson, 1st Baron Kelvin|Барон Келвин]], по коме је названа јединица.]]
Године 1848, Вилијам Томсон, који је касније постао племић познат као [[William Thomson, 1st Baron Kelvin|Лорд Келвин]], писао је у свом раду ''О апсолутној термометричкој скали'' о потреби за скалом у којој је „бесконачна хладноћа“ (апсолутна нула) била нулта тачка скале, и која је користила степен Целзијуса за свој јединични прираст. Келвин је израчунао да је апсолутна нула еквивалентна са -273 °-{C}- користећи ваздушне термометре из тог времена.<ref name="lordkelvin">{{cite journal |last=Lord Kelvin |first=William |title=On an Absolute Thermometric Scale |journal=Philosophical Magazine |date=October 1848 |url=http://zapatopi.net/kelvin/papers/on_an_absolute_thermometric_scale.html |access-date=2008-02-06 |url-status=dead |archive-url=https://web.archive.org/web/20080201095927/http://zapatopi.net/kelvin/papers/on_an_absolute_thermometric_scale.html |archive-date=1 February 2008}}</ref> Ова апсолутна скала је тренутно позната као Келвинова термодинамичка температурна скала. Келвинова вредност од „−273“ била је негативна реципрочна вредност од 0,00366 — прихваћеног коефицијента експанзије гаса по степену Целзијуса у односу на тачку леда, дајући изузетну доследност тренутно прихваћеној вредности.
Године 1954. Резолуција 3 десете [[Генерална конференција за тегове и мере|Генералне конференције за тегове и мере]] (-{CGPM}-) дала је Келвиновој скали модерну дефиницију означавајући [[Вода (молекул)|троструку тачку воде]] као другу тачку дефинисања и доделила јој температуру на тачно 273,16 келвина.<ref name="res310">{{cite web |title=Resolution 3: Definition of the thermodynamic temperature scale |work=Resolutions of the 10th CGPM |publisher=Bureau International des Poids et Mesures |url=http://www.bipm.fr/en/CGPM/db/10/3/ |year=1954 |access-date=2008-02-06 |url-status=dead |archive-url=https://web.archive.org/web/20070623215318/http://www.bipm.fr/en/CGPM/db/10/3/ |archive-date=23 June 2007}}</ref>
Године 1967/1968, Резолуција 3 тринаесте -{CGPM}- преименовала је јединични прираст термодинамичке температуре у „келвин”, симбол -{K}-, замењујући „степен Келвина”, симболом °K.<ref name="res313">{{cite web |title=Resolution 3: SI unit of thermodynamic temperature (kelvin) |work=Resolutions of the 13th CGPM |url=http://www.bipm.fr/en/CGPM/db/13/3/ |publisher=Bureau International des Poids et Mesures |year=1967 |access-date=2008-02-06 |url-status=dead |archive-url=https://web.archive.org/web/20070421013852/http://www.bipm.fr/en/CGPM/db/13/3/ |archive-date=21 April 2007}}</ref> Штавише, сматрајући корисним да експлицитније дефинише величину јединичног прираштаја, 13. -{CGPM}- је такође у Резолуцији 4 наводи да је „келвин, јединица термодинамичке температуре, једнак разломку {{sfrac|273.16}} термодинамичке температуре [[Вода (молекул)|троструке тачке воде]]."<ref name="res413">{{cite web|url=https://www.bipm.org/en/CGPM/db/13/4/|title=Resolution 4: Definition of the SI unit of thermodynamic temperature (kelvin)|year=1967|work=Resolutions of the 13th CGPM|publisher=Bureau International des Poids et Mesures|archive-url=https://web.archive.org/web/20070615125646/http://www.bipm.fr/en/CGPM/db/13/4/|archive-date=15 June 2007|url-status=live|access-date=2008-02-06}}</ref>
Године 2005, Међународни комитет за мерење и мере ([[Генерална конференција за тегове и мере|-{CIPM}-]]), комитет -{CIPM}--а, потврдио је да се за потребе разграничавања температуре троструке тачке воде дефиниција Келвинове термодинамичке температурне скале односи на воду која има изотопски састав специфициран као [[Vienna Standard Mean Ocean Water|Бечка стандардна средња вода океана]].<ref name="sib2115">{{cite web|title=Unit of thermodynamic temperature (kelvin) |work=SI Brochure, 8th edition |pages=Section 2.1.1.5 |url=http://www1.bipm.org/en/si/si_brochure/chapter2/2-1/2-1-1/kelvin.html |publisher=Bureau International des Poids et Mesures |year=1967 |access-date=2008-02-06 |url-status=dead |archive-url=https://web.archive.org/web/20070926215600/http://www1.bipm.org/en/si/si_brochure/chapter2/2-1/2-1-1/kelvin.html |archive-date=26 September 2007 }}</ref>
Дана 16. новембра 2018. усвојена је [[2019 redefinition of the SI base units|нова дефиниција]], у смислу фиксне вредности [[Болцманова константа|Болцманове константе]]. Овом променом трострука тачка воде постала је емпиријски утврђена вредност од приближно 273,16 келвина. За потребе [[Метрологија|правне метрологије]], нова дефиниција је званично ступила на снагу 20. маја 2019. године, на 144. годишњицу [[Metre Convention|Конвенције о метру]].<ref name="draft-resolution-A">{{citation|title=Draft Resolution A "On the revision of the International System of units (SI)" to be submitted to the CGPM at its 26th meeting (2018) (PDF) |url= https://web.archive.org/web/20180429025229/https://www.bipm.org/utils/en/pdf/CGPM/Draft-Resolution-A-EN.pdf}}</ref>
Ред 79:
== Конвенције о употреби ==
Према [[International Bureau of Weights and Measures|Међународном бироу за тегове и мере]], када се спелује или изговара, за јединицу се у множини користе иста граматичка правила као и за друге [[International System of Units#Writing the unit names|СИ јединице]] као што су [[волт]] или [[Ом (јединица)|ом]] (нпр. „...трострука тачка воде је тачно 273,16 келвина”<ref name="sib211">{{cite web |title=Rules and style conventions for expressing values of quantities |work=SI Brochure, 8th edition |pages=Section 2.1.1.5 |url=http://www.bipm.org/en/si/si_brochure/chapter2/2-1/kelvin.html |publisher=Bureau International des Poids et Mesures |year=1967 |access-date=2012-08-27 |url-status=live |archive-url=https://web.archive.org/web/20120716203545/http://www.bipm.org/en/si/si_brochure/chapter2/2-1/kelvin.html |archive-date=16 July 2012}}</ref>). Када се упућује на „Келвинову ''скалу''“, реч „келвин“ — која је обично именица — функционише као придев да модификује именицу „скала“ и пише се великим словима. Као и код већине других симбола СИ јединица (изузетак су симболи углова, нпр. 45° 3′ 4″) постоји размак између нумеричке вредности и симбола келвин (нпр. „99,987 К“).<ref name="nist">{{cite web |title=SI Unit rules and style conventions |url=http://physics.nist.gov/cuu/Units/checklist.html |publisher=National Institute of Standards and Technology |date=September 2004 |access-date=2008-02-06 |url-status=live |archive-url=https://web.archive.org/web/20080205121848/http://physics.nist.gov/cuu/Units/checklist.html |archive-date=5 February 2008}}</ref><ref name="sib533">{{cite web |title=Rules and style conventions for expressing values of quantities |work=SI Brochure, 8th edition |pages=Section 5.3.3 |url=http://www.bipm.org/en/publications/si-brochure/section5-3.html |publisher=Bureau International des Poids et Mesures |year=1967 |access-date=2015-12-13 |url-status=live |archive-url=https://web.archive.org/web/20150923203341/http://www.bipm.org/en/publications/si-brochure/section5-3.html |archive-date=23 September 2015}}</ref> (Водич за стилове за -{[[CERN]]}-, међутим, посебно наводи да се увек користи „келвин“, чак и када је реч у множини.)<ref>{{Cite web|url=https://writing-guidelines.web.cern.ch/entries/kelvin|title=kelvin {{!}} CERN writing guidelines|website=writing-guidelines.web.cern.ch|access-date=2019-09-19|archive-url=https://web.archive.org/web/20200417105506/https://writing-guidelines.web.cern.ch/entries/kelvin|archive-date=17 April 2020}}</ref>
Пре 13. -{CGPM}- 1967–1968, јединица келвин се називала „степен“, исто као и на другим температурним скалама у то време. Од осталих скала разликовала се било суфиксом придева „Келвин“ („степен Келвина“) или „апсолутним“ („апсолутни степен“) и њен симбол је био °К. Последњи израз (апсолутни степен), који је био службени назив јединице од 1948. до 1954. године, био је двосмислен јер би се такође могао тумачити као да се односи на [[Ранкинова скала|Ренкинову скалу]]. Пре 13. -{CGPM}-, облик множине је био „апсолутни степени“. Тринаести -{CGPM}- је променио назив јединице у једноставно „келвин” (симбол: -{K}-).<ref>{{cite journal |author=Barry N. Taylor |title=Guide for the Use of the International System of Units (SI) |version=Special Publication 811 |format=.PDF |publisher=National Institute of Standards and Technology |url=http://physics.nist.gov/cuu/pdf/sp811.pdf |year=2008 |access-date=2011-03-05 |url-status=live |archive-url=https://web.archive.org/web/20160603203340/http://physics.nist.gov/cuu/pdf/sp811.pdf |archive-date=3 June 2016}}</ref> Изостављање „степена“ указује на то да он није релативан у односу на произвољну референтну тачку као што је Целзијусова и Фаренхајтова скала (иако је Ранкинова скала наставила да користи „степен Ранкина“), већ је апсолутна јединица мере којом се може манипулисати алгебарски (нпр. помножено са два да би се указало на дупло већу количину „средње енергије” доступне међу елементарним степенима слободе система).
Ред 120:
За научне сврхе, главна предност је што ово омогућава да се мерења на веома ниским и веома високим температурама изврше прецизније, пошто технике које се користе зависе од Болцманове константе. Такође има филозофску предност, у смислу да је независан од било које одређене супстанце. Јединица -{J/K}- је једнака -{kg⋅m<sup>2</sup>⋅s<sup>−2</sup>⋅K<sup>−1</sup>}-, при чему су [[килограм]], [[метар]] и [[секунда]] дефинисани у смислу [[Planck constant|Планкове константе]], [[speed of light|брзине светлости]] и трајања основног стања [[hyperfine transition|хиперфине транзиције]] [[Isotopes of caesium|цезијум-133]], респективно.<ref>{{Cite web|url=https://www.bipm.org/en/publications/si-brochure/|title=BIPM - SI Brochure|website=bipm.org|access-date=2019-08-01}}</ref> Дакле, ова дефиниција зависи само од [[Fizičke konstante|универзалних константи]], а не од било каквих физичких артефаката као што је раније практиковано, као што је [[International Prototype of the Kilogram|Међународни прототип килограма]], чија се маса током времена разликовала од првобитне вредности. Изазов је био да се избегне деградација тачности мерења близу тројне тачке. У практичне сврхе, редефинисање је било неприметно; вода се и даље смрзава на 273,15 K (0 °C),<ref>{{cite web |url=http://www.bipm.org/wg/CCT/TG-SI/Allowed/Documents/Updating_the_definition_of_the_kelvin2.pdf |title=Updating the definition of the kelvin |publisher=International Bureau for Weights and Measures ([[BIPM]]) |access-date=2010-02-23 |url-status=live |archive-url=https://web.archive.org/web/20081123043044/http://www.bipm.org/wg/CCT/TG-SI/Allowed/Documents/Updating_the_definition_of_the_kelvin2.pdf |archive-date=23 November 2008}}</ref> и трострука тачка воде и даље је уобичајена лабораторијска референтна температура.
Разлика је у томе што је, пре редефинисања, трострука тачка воде била тачна и Болцманова константа је имала измерену вредност од {{val|1.38064903|(51)|e=-23|u=J|up=K}}, са релативном стандардном несигурношћу од {{val|3.7|e=-7}}.<ref name="codata2017">{{cite journal
|title=The CODATA 2017 values of ''h'', ''e'', ''k'', and ''N''<sub>A</sub> for the revision of the SI
|collaboration=Committee on Data for Science and Technology (CODATA) Task Group on Fundamental Constants
| |||