Лазар Мутап — разлика између измена

На почетку Првог српског устанка 1804. године заједно са својим братом је у селу Буђеву из освете живе спалио на спавању потуричког заповедника Ганића и његових 20 полицајаца потурчених Срба који су бахато натерали Лазареву породицу да их гости и заноћили су у његовој кући брвнари. Због страха од одмазде иселио се у село [[Прислоница]], поред [[Чачак|Чачка]], а његов брат се касније потурчио и постао сурови убица над православним Србима. Због настањивања у околини Чачка добио је надимак Чачанин и завладало је до данас погрешно уверење да је он из чачанског краја, а заправо је он дошао из околине Сјенице тек са почетком устанка. Пре [[Први српски устанак|Првог српског устанка]] Лазар се бавио [[мутавџија|мутавџијским]] занатом, па отуда потиче његово презиме. „Био је [[црномањаст]], црвен у образу, крвавих очију, средња стаса, округласт; добар [[бињеџија]]. Носио је црвену читу (попосвску капу). Он је здраво сурове нарави био, и млоге војнике сам својом руком тукао и убијао, стога су га војници мрзили.“<ref name="jm">[[Јован Мишковић]], Опис Рудничког округа. {{page|year=|isbn=978-86-86351-01-2|pages=}}</ref>

После пораза устаника на [[Љубић (Чачак)|Љубићу]], где је погинуо и Карађорђев барјактар [[Танаско Рајић]], Турци су даљим борбама на простору Чачка претрпели тежак пораз, којом приликом је на [[Морава|Морави]] погинуо и Имшир-паша. У тој борби је погинуо и Лазар Мутап [[1815]]. године, нападајући шанчеве у којима су били Турци око чачанске џамије. Мутапове снаге су биле надјачале ушанчене Турке, али се догодило то да су Турски војници, који су се повлачили из [[Коњевићи (Чачак)|Коњевића]], повукли у Чачак, право Мутапу иза леђа, и ту га притисли између две ватре. Мутап бива рањен и одатле одлази у своје село Прислоницу, а затим и у Горњу Трепчу, где ускоро подлеже повредама.<ref name="jm"/>

Сахрањен је првобитно у Горњој Трепчи, а касније су му кости пренете у [[манастир Вујан]], где се још чува његов војводски барјак.<ref name="jm"/>