Комедија — разлика између измена

Основно средство комедије јесте [[смех]], представљен кроз [[хумор]] и комику. С друге стране, широко се употребљавају и друга драмска средства попут [[Иронија|ироније]], [[Сарказам|сарказма]], [[Сатира|сатире]] и [[Гротеска|гротеске]]. Смех у комедији извире из драмских ситуација и несналажења људи у њима. Због тога, главни ликови оваквих дела бивају исмевани звог својих недостатака, мана и порока.<ref name="trag">{{harvnb|Ђорђевић|2012|pp=24-25}}</ref>

Као драмска врста, комедија се дели на три основне подврсте, а то су комедија карактера, комедија нарави и комедија интриге. Комедија карактера приказује комичне црте људске [[личност]]и које постајући страст или порок уједно постају и изопачење самог човека. Дакле, она извргава руглу главни лик и његову доминантну особину, која је према француском просветитељу [[Волтер]]у најчешће нека од следећих: тврдичлук, похлепа, себичност, глупост, сујета, подлаштво, лицемерство (дволичност), завист, лењост, љубомора, уображеност, каћиперство. Аутори оваквих комедија су [[Молијер]] и [[Јован Стерија Поповић]], између осталих.<ref name="trag"/>

Комедија нарави односно друштвена комедија за предмет смеха и исмевања узима негативне појаве у [[Друштво|друштву]], мане, недостатке и наопака схватања која обухватају целу једну средину, друштвени слој или време. То може бити сукоб старог и новог, сукоб двеју генерација, различитих обичаја или нарави, или пак исмејавање регресивних особина попут каријеризма, борбе за власт, учмалости и заосталости, бирократизма. У ову групу спадају Гогољев ''[[Ревизор]]'', Држићев ''[[Дундо Мароје]]'', Стеријини ''[[Родољупци]]'', Нушићево ''[[Сумњиво лице]]'' и комедије [[Душан Ковачевић|Душана Ковачевића]] попут ''Маратонци трче почасни круг'' и ''Радован III''.<ref name="trag"/>

Комедија интриге односно ситуације спада у комедију ниже врсте. Садржи велики број смешних дешавања до којих долази као кулминација претходно створене сплетке, неспоразума, несналажења или необавештености за ту прилику посебно осмишљених ликова. Таква поставка доводи до честих неочекиваних обрта, а стога и смеха. Ситуациона комика, која је основа ове драмске подврсте, убраја се у комику нижег ранга јер у себи не садржи образовне, [[Ерудита|ерудитне]] елементе. Овдашњи смех је чист, безазлен и ништа не подвргава руглу. У питању је такозвани „смех ради смеха“, са радњом „врло динамичном, али никада вулгарном“. С друге стране, постоје и комедије интриге које су веома банализоване, неодмерене и просте. То су [[Фарса|фарсе]] (лакрдије), попут Држићеве ''Новеле од Станца''. Одмерене комедије интриге биле би оне попут [[Коста Трифковић|Трифковићевог]] ''Љубавног писма'' и [[Бранислав Нушић|Нушићева]] дела.<ref name="trag"/>