Заводница — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Синтакса – параметар у наводницима. |
|||
Ред 32:
[[Датотека:Pazi otrov.svg|мини|120п|Заводница може изазвати озбиљне здравствене сметње или чак и смрт!]]
''' Заводница''' или '''брагара''' ({{јез-лат|Omphalotus olearius}}), [[отровне гљиве|отровна]] je [[гљиве|гљива]] која спада у род Лисичица. Иако није опасна по живот препоручује се да се не конзумира. Она расте бусенасто на пањевима [[Буква|букве]], [[храст]]а и [[Маслина|маслине]] најчешће покривених земљом, лети и у јесен.<ref name="Focht" />
== Клобук ==
[[Клобук]] је још врло млад испупчен, убрзо с јамицом па лијевком, све дубљим: руб подврнут, најприје цјеловит, затим наковрчен, а често и усјечен на лапове. Кожица дебела, као гума, блистава, за сушна времена распуцава се често на уздужне пруге, међу којима се понекад указују и паралелна влакна. Наранђжасто жут, наранђжастосмеђ или смеђ; на континенту, гдје је у просјеку крупнији, буде ка томе неријетко и ишаран и са још тамнијим смеђим мрљама, као да је прогорио.<ref name="Focht" />
== Листићи ==
Листићи су ниски до веома ниско силазни, танки, густи, са бритком оштрицом, широки 5-9 милиметара, лучно прате облик клобука; златножути с наранџастим дашком (загаситокадмиј). У мраку некад свијетлуцају ([[биолуминесценција]])<ref>{{Cite book|title=Природа и њене необичне појаве|last=Кристин|first=Лазије|publisher=ЗМАЈ|year=2001|isbn=86-489-0323-8|location=Нови Сад|pages=115}}</ref>, некад не.<ref name="Focht" />. Свјетлуцање које емитује је наранџасте боје.
== Отрусина ==
Ред 44:
== Стручак ==
Стручакје ваљкаст или надоље постепено ужи, прелази у клобук ширећи се под листићима, тако да цијела гљива лиши на лијевак или љиљан. Млади искривљен, одрасли ексцентричан кад расте постранце на дрвету. Тврд и пун, споља и у кори влакнаст. Свијетлије истобојанс клобуком, према дну и тамније смеђ.<ref name="Focht" />
== Месо ==
Месо је танко, тврдо-еластично, у уздужно одвојим слојевима, у клобуку свијетлије жуто, у стручку тамније све до смеђега. Укус благ или мало купи у устима, мирис сложен, најприближније на смолу.<ref name="Focht" />
== Станиште и распрпострањеност ==
Расте у грмовима, понекад и десетак комада у једном, на пањевима, корјењу дрвећа, а нерјетко и као паразит. На медитерану највећма из маслиновог дрвета; ипак готово нема листопадне врсте дрвета, па чак ни грмља, на чијој се подлози неће пробити на свјетло дана.<ref name="Focht" />
== Доба ==
Ред 56:
== Јестивост ==
Неугодно отровна иако не и по живот опасна гљива. Лијечење као у осталих тровања гастроинтестиналног типа.<ref name="Focht" />
== Микроскопија ==
Ред 63:
== Сличне врсте ==
Сличне врсте су лисичица камењарка и смеђа лисичица.<ref name="Focht" />
Често се меша са [[лисичарка|лисичарком]], али заводница је крупнија, расте у групи, на дрвету као и то да пушта наранџасту боју приликом додира тако да је забуна скоро немогућа. За разлику од лисичарке, која има врло слабо изражене листиће, они су код заводнице јасно дефинисани. Боја је доста тамна, док је код лисичарке светложута. Облик шешира је углавном правилан и руб је раван, а код лисичарке је изувијан.
Ред 77:
== Референце ==
{{reflist|refs=
<ref name="Focht" >Ključ za gljive; Ivan Focht; ITRO "Naprijed"; Zagreb 1986.</ref>
<ref name="urlFungorum synonymy: Omphalotus olearius">{{cite web|title=Synonymy: ''Omphalotus olearius'' (DC.) Singer |url=http://www.speciesfungorum.org/Names/SynSpecies.asp?RecordID=288943 |publisher=Species Fungorum. CAB International |accessdate=24. 9. 2015}}</ref>
}}
| |||