Логор Керестинец — разлика између измена

Логор се налазио у дворцу некадашњег бана [[Краљевина Хрватска и Славонија|краљевине Хрватске и Славоније]], [[Антун Михаловић|Антуна Михаловића]], у близини села [[Керестинец]].<ref name="Kerestinec"/>

Први [[комунизам|комунисти]]-затвореници које је ухапсила бановинска полиција стигли су у Керестинец крајем [[март]]а 1941. године.<ref name="Jelic">Јелић, 94-98. и 122-128. стр.</ref> Уочи [[Априлски рат|Априлског рата]] и доласка окупатора и усташа, тадашњи југословенски високи челници [[Влатко Мачек]] и [[Иван Шубашић]] нису нашли потребним да укину логор и пусте заточенике. Уместо тога, сви заточеници су само предани усташама.<ref name="Kerestinec"/>

Наредна група ухапшених комуниста пристигла је у логор [[10. април]]а, доласком усташа на власт. Од друге половине априла, у логор су пристигле скупине „непоћудних особа“, особито [[Срби|Срба]] и [[Јевреји|Јевреја]]. Почетком [[мај]]а, у логору се налазило око 300 затвореника, који су затим пресељени у друге усташке логоре.<ref name="Jelic"/>

До [[Операција Барбароса|напада Немачке на Совјетски Савез]] [[јун]]а 1941. године, режим у логору био је мање строг него касније. Многи рођаци интернираних комуниста поседовали су сталне дозволе за посећивање. После напада, режим у логору био је знатно пооштрен. Стари стражари били су смењени и доведена је строжа стража.<ref name="Kerestinec">[https://sites.google.com/site/zagrebsebori/kerestinec Portal Zagreb se bori], Приступљено 9. 4. 2013.</ref>

Почетком [[јул]]а 1941. године, група загребачких комуниста убила је на улици усташког агента [[Људевит Тиљак|Људевита Тиљка]]. После тога су за одмазду, [[8. јул]]а, из логора изведени таоци др [[Божидар Аџија]], [[Огњен Прица]], [[Отокар Кершовани]], др [[Иво Кун]], [[Звонимир Рихтман]], [[Иван Корски]], [[Виктор Розенцвајг]], [[Сигисмунд Краус]], [[Симо Црногорац]] и [[Иван Крндељ]] (Крндељ је касније враћен, а уместо њега је одведен Алфред Бергман, јер усташким властима вероватно није одговарао бројчани однос [[Хрвати|Хрвата]], Срба и Јевреја међу десеторицом талаца, па су га поправили у корист Хрвата, а на штету Јевреја). Таоци су [[9. јул]]а стрељани у [[Максимир]]у. Дана [[10. јул]]а, извршење стрељања објављено је у Огласу министарства унутрашњих послова.<ref name="Kerestinec"/><ref name="Goldstajn">Голдштајн, 115-116. стр.</ref>

Након ликвидације прве групе талаца, остали логораши схватили су да и њих чека ликвидација пре или касније. Заточеници су се илегалним каналима убрзо споразумели са својим партијским руководиоцима у [[Загреб]]у о организовању пробоја из логора. Логораши су испланирали разоружање логорске страже, што је био њихов задатак. Морали су то да ураде голоруки, пошто нису имали никаквог оружја. Партијско руководство је требало да организује пункт изван логора на којем је требало да се одбегли логораши нађу са друговима, који је затим требало да их одведу на сигурно.<ref name="Jelic"/>

Акција је покренута у ноћи [[13. јул|13.]] и [[14. јул]]а, када су логораши извршили групни препад на стражаре, разоружали их и побегли из логора. Пробојем су руководили [[Дивко Будак]] и [[Андрија Жаја]]. У бегу је учествовало преко 80 логораша. На договореном месту бегунце нису дочекале групе комуниста из Загреба, јер њихов прихват Месни комитет [[Савез комуниста Хрватске|КПХ]] није добро организовао. Бегунци су предуго чекали у оближњој шуми Обреж и тако је већина њих пала као жртве масовне усташко-оружничке потере. У окршајима с потером, убијен је 31 бегунац, а 44 су заробљена. Они су дан касније одведени пред Покретни преки суд, осуђени на смрт и стрељани на [[Спомен-парк Дотршћина|Дотршћини]]. Усташкој потери измакло је само 14 бегунаца, који су се затим придружили [[Народноослободилачка војска Југославије|партизанима]].<ref name="Goldstajn"/>

За неуспех акције одговоран је био [[Јосип Копинич]], тадашњи совјетски агент у Загребу. Он је уверио Месни комитет КПХ у Загребу да има мандат [[Коминтерна|Коминтерне]] да потиче акције и самостално руководи. Он је после одласка [[Јосип Броз Тито|Јосипа Броза Тита]] из Загреба у [[Београд]] почео да делује све самосталније и настојао да се искаже пред Коминтерном.<ref name="Jelic"/><ref name="Goldstajn"/>

Од свих керестинечких заточеника, крај рата су дочекала само седморица. Већина њих погинула је приликом бега или су тада били ухваћени и касније стрељани. Неки који су се ипак спасили, касније су погинули као борци Народноослободилачке војске Југославије током рата.<ref name="Kerestinec"/><ref name="Goldstajn"/>