Мали ронац — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Add 1 book for Википедија:Проверљивост (20210201)) #IABot (v2.0.8) (GreenC bot |
Синтакса – параметар у наводницима. |
||
Ред 7:
| status = LC
| status_system = IUCN3.1
| status_ref = <ref name="IUCN">{{IUCN|id=22680465/85991357 |title=''Mergellus albellus'' |assessor=BirdLife International |assessor-link=BirdLife International |version=2019.3 |year=2016 |accessdate=27. 1. 2020.}}</ref>
| regnum = [[Животиње]]
| phylum = [[Хордати]]
Ред 21:
''Mergus albellus''
}}
'''Мали ронац''' ({{јез-лат|Mergellus albellus}}) врста је патке из потпородице [[Ронци|ронаца]] и [[Monotipija|монотипска]] је врста [[Род (биологија)|рода]] ''Mergellus''. ''Mergellus'' је деминутив ''[[Mergus]]а'' и ''albellus'' потиче од {{јез-лат|albus}} што значи "бео".<ref name= "job90">{{cite book|last=Jobling| first= James A |year=2010| title= The Helm Dictionary of Scientific Bird Names |url=https://archive.org/details/Helm_Dictionary_of_Scientific_Bird_Names_by_James_A._Jobling| publisher = Christopher Helm | location = London |isbn=978-1-4081-2501-4|pages=[https://archive.org/details/Helm_Dictionary_of_Scientific_Bird_Names_by_James_A._Jobling/page/n38 38],251}}</ref> Овај род је сродан роду ''Mergus'' и понекад су изједначени, иако постоји више сродности са родом врста патака дупљашица (''[[Bucephala]]'').<ref name="Livezey1986"/> Мали ронац понекад хибридизује са [[Патка дупљашица|патком дупљашицом]] (''Bucephala clangula'').<ref name="Madge"/>
Фосил морске патке из средљег миоцена показује да је врста слична малом ронцу постојала пре око 13 милиона година. Порекло данашње врсте се оцењује на [[плеистоцен]]ски период.
Ред 29:
Мужјак малог ронца, са својим изгледом који подсећа на "панде" или "напрсли лед" је лако препознатљив и изгледа баш црно-бело у лету. Женка и млади мужјак су птице сиве боје тела са кестењастим челом, теменом и из даљине се могу помешати са плавокљуном патком (''Oxyura jamaicensis''). Има белу овалну мрљу на крилима која се види у лету. Кљун малог ронца има рожнате ламале и изецкане ивице који помажу да риба не склизне приликом лова.
Мали ронац је 38–44 центиметара дугачка птица.<ref name="Madge"/>
== Распрострањење и екологија ==
Ред 35:
Гнезди се у северним [[тајга]]ма [[Европа|Европе]] и [[Азија|Азије]]. Гнезда прави у стаблима дрвећа. Живи на језерима и барама са пуно риба, али се среће и на споријим рекама. Селица је и своја гнездилишта напушта током јесени. Зиму проводи у заклоњеним обалама и језерима око Балтичког мора, Црног мора, северне Немачке и целом коридору од Немачке до Бугарске на Дунаву. Луталице се бележе и у Северној Америци. На језерима преферира места око обала или испод мањег дрвећа. Гнезди се од маја месеца и женка полаже од 6 до 9 јаја. Гнезди се у старим стаблима у напуштеним рупама жуна. Стидљива је врста и на најмање узнемиравање бежи.
Мали ронац је обухваћен ''Споразумом о заштити афричко-азијских миграторних птица мочварица'' ([[AEWA]]). Не сматра се угроженом врстом по IUCN категоризацији, иако је на глобаном нивоу популациони трен опадајући.<ref name="IUCN"/>
== Фосилна историја ==
Неименовани фосил патке, препознат по [[Рамена кост|раменој кости]] је пронађена у средњем [[миоцен]]у, пре око 13–12 милиона година у [[Mátraszõlõs]], [[Мађарска]] и прво је додељена роду ''Mergus''. Међутим, аутори су укључивали малог ронца у оцени и сходно томе, кост је на крају приписана ''Mergellus'', понајвише јер је кост била сличнија представницима рода ''Bucephala'', која је такође нађена на истом локалитету. Постоје неслагања око могућности припадања овог фосила било којој модерној врсти патака због изузетне старости,<ref name="Mlíkovský123"/> мада изгледа да је ипак велика могућност да су се још онда формирали модерни родови<ref name="Gal1998"/>
Фосил из најранијег [[плеистоцен]]а пронађен у Енглеској указује да је рецентна врста постојала још пре 1.5–2,0 милиона година.<ref name="Mlíkovský123"/>
Ред 52:
== Референце ==
{{reflist|30em|refs=
<ref name="Gal1998">{{cite journal|last=Gál|first=Erika|last2=Hír|first2=János|last3=Kessler|first3=Eugén|last4=Kókay|first4=József|year=1998–99|title=Középsõ-miocén õsmaradványok, a Mátraszõlõs, Rákóczi-kápolna alatti útbevágásból. I. A Mátraszõlõs 1. lelõhely|trans_title=Middle Miocene fossils from the sections at the Rákóczi chapel at Mátraszőlős. Locality Mátraszõlõs I.|journal=Folia Historico Naturalia Musei Matraensis|volume=23|language=мађарски, енглески|url=http://www.matramuzeum.hu/Personal/folia/23/03MATSZOLOS.PDF|format=PDF|pages=33–78|access-date=27. 09. 2017|archive-url=https://web.archive.org/web/20110721111701/http://www.matramuzeum.hu/Personal/folia/23/03MATSZOLOS.PDF|archive-date=21. 07. 2011|url-status=dead}}</ref>
<ref name="Livezey1986">{{cite journal|last=Livezey|first=Bradley C. |year=1986|title=A phylogenetic analysis of recent anseriform genera using morphological characters |journal=[[Auk (journal)|Auk]] |volume=103 |issue=4 |url=http://sora.unm.edu/sites/default/files/journals/auk/v103n04/p0737-p0754.pdf |jstor=4088089|pages=737–754}}</ref>
<ref name="Madge">{{harvnb|Madge|1988|pp=274–276}}</ref>
<ref name="Mlíkovský123">{{cite book|last=Mlíkovský |first=Jiří |year=2002 |title=Cenozoic Birds of the World, Part 1: Europe |publisher=Ninox Press |location=Prague |id={{Listed Invalid ISBN |80-901105-3-8}} |url=http://www.nm.cz/download/JML-18-2002-CBE.pdf |format=PDF | accessdate = 27. 09. 2017 |archive-url=https://www.webcitation.org/5wzfLX4u8?url=http://www.nm.cz/download/JML-18-2002-CBE.pdf |archive-date=07. 03. 2011 |url-status=dead | pages = 123 }}<!-- This should be treated with extreme caution as regards merging of species. Splits are usually good though. See also critical review in Auk121:623-627 here http://www.findarticles.com/p/articles/mi_qa3793/is_200404/ai_n9396879 --></ref>
| |||