Нанга Парбат — разлика између измена

Нанга Парбат карактерише изузетно вертикалан [[рељеф]] у свим смеровима. Јужна страна, зид ''Рупал'', сматра се највишом планинском литицом на свету, која се уздиже 4600 м над својим дном. На северу, нешто блажи обронку зида ''Ракиот'' успињу се 7000 м од реке [[Инд]] до врха у само 27 км водоравне удаљености, као један од 10 највећих успона уопште.<ref name="vispak">[http://www.visitpakistanonline.com/travelGuides/mountains/nangaParbat.htm visitpakistanonline.com/] {{Wayback|url=http://www.visitpakistanonline.com/travelGuides/mountains/nangaParbat.htm |date=20151026234001 }} - Nanga Parbat</ref>

Планина је постављена дуж дугачког гребена, који чини лук с удубљењем усмереним на север.<ref name="utexas">University of Texas Libraries - India & Pakistan - sheet ni-43-2 - Gilgit <small>([http://www.lib.utexas.edu/maps/ams/india/ni-43-02.jpg])</small></ref> Лук

започиње на североистоку, са гребеном ''Чонгра'', која се уздиже на ''Чонгра Пик'' и споредне врхове, централни ''Чонгра Пик'' и јужни ''Чонгра Пик'', након чега се пружа прво усмерен југозападно, те на запад, пратећи главни врх. Гребен се даље наставља према западу, потом у смеру запад-северозапад, северно од гребена ''Мазено'', с постепеним опадањем.<ref name="utexas" /> Гребен ''Мазено'' сматра се најдужим гребеном на свету, те успон тим путем још није постигнут..<ref name="summit">[http://www.summitpost.org/mountain/rock/150276/nanga-parbat.html summitpost.org - Nanga Parbat]</ref> Од врха планине према северу раздваја се споредни гребен, који потом нагло заокреће према западу и дотиче врх ''Галано'', одакле опада у смеру запада дуж гребена ''Галано''. Од врха ''Галано'' одваја се споредни гребен ''Јалипур'', који опада према северу.<ref name="utexas" />

Гребени издвајају три планинске зоне:<ref name="utexas" />

* На северозападу '''''литица Диамир''''', где се налази и јужни споредни врх ''Норт Пик''; нагло силази према [[ледник]]у ''Диамир'', који се наставља према дну долине и смеру запад-југозапад окружен гребенима ''Мазено'' и ''Галано''. Дно литице је стеновито, док се на горњим састоји од великих леденика.<ref name="evnews">[http://www.everestnews.com/nphistory.htm everestnews.com - Nanga Parbat]</ref>

* На југ-југозападу налази се изваредно стрма '''''литица Рупал''''', која се великим и сталним нагибом спушта 4600 метара до долине у подножју, и сматра највишом планинском литицом на свету.<ref name="evnews" />

Покушаји освајања Нанга Парбата започели су врло рано. Већ [[1895]]. Алберт Мумерy је предводио експедицију која је достигла 7000 м на литици ''Диамир'', али потом је заједно с двојицом Гурка погинуо при успону на ''Ракиот''.<ref name="astro"> [http://www.absoluteastronomy.com/topics/Nanga_Parbat Absolute Astronomy - Nanga Parbat]</ref><ref name="travel">{{Cite web |url=http://www.travelhimalayas.eu/?p=110 |title=Travel Himalayas - Nanga Parbat |access-date=15. 11. 2015 |archive-url=https://web.archive.org/web/20080922040606/http://www.travelhimalayas.eu/?p=110 |archive-date=22. 09. 2008 |url-status=dead |df= }}</ref> [[1930-их]] нижу се [[Немачка|немачке]] експедиције: Прву је [[1932]]. предводио Вили Меркл. Следећа [[1934]]., завршила се трагично с погибијом три алпиниста и шест Шерпа. Слична судбина пратила је и експедицију [[1937]]., предвођену Карлом Вјеном, када лавина затрпала логор ИВ заједно с седам алпиниста и девет Шерпа. Експедицију [[1938]]. спречило је лоше време, док је [[1939]]. Хајнрих Харер започео почетно извиђање, али избијање [[Други светски рат|Другог светског рата]] спречило је даљње активности, те је и сам Харер био заточен у логору у [[Индија|Индији]].<ref name="astro" />

Други успон постигла је [[1962]]. немачка екипа у саставу Тони Кинсхофер, Сигфрид Лев и Андерл Манхардт. Тада је успон остварен по рубном делу литице ''Диамир'', избегававши средину која је склона лавинама. Тај пут данас се сматра стандардним путем успона..<ref name="vispak" /><ref name="summit" /> [[1970]]. Рејнхолд и Гинтер Меснер први су освојили врх успоном преко захтевне јужне стране, али при силаску тада још неистраженом литицом ''Диамир'', Гинтхер Меснер је погинуо под лавином. Рејнхолд Меснер на Нанга Парбат вратио се [[1978]]., и обавио први у потпуности самостални успон на врху изнад 8000 метара. [[1984]]., Лилијан Барард заједно са својим супругом Маурицијом Барардом, постала је прва жена на врху те планине. [[2005]]., након једнонедељног успона, [[САД|амерички]] алпинисти Стив Хаус и Винс Андерсон отворили су пут ка врху преко литице ''Рупал'', дугачак 4100 метара.<ref name="alpinist_15">[http://www.alpinist.com/doc/ALP15/climbing-notes-anderson Alpinist 15] on the Anderson/House ascent</ref>