Јовац (Ћуприја) — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
м Враћене измене корисника 178.253.193.30 (разговор) на последњу измену корисника Gmihail
Ред 65:
Француски посланик [[Charles de Ferriol|Шарл де Фериол]], који је пратио турског султана на угарске походе крајем 17. и почетком 18. века, забележио је да равница око Јагодине изгледа дивно, али да је потребно много година мира како би се искористио њен пуни потенцијал.
 
У току [[Први светски рат|Првог светског рата]], велики број војно способног становништва са простора Јовца и Дворице је мобилисан. Многи од њих учествовали су у славним победама српске војске у [[Кумановска битка|Куманову]], [[Битољска битка|Битољу]], [[Брегалничка битка|Брегалници]]... Такође, велики број њих прошао је [[Албанска голгота|Албанију]] и боравио на острвима [[Крф]]у и [[Видо|Виду]]. Нажалост, 141 мештанин Јовца и Дворице изгубио је живот у овим биткама и није дочекао крај рата. Њима и изгинулим мештанима у балканским ратовима, становништво Јовца одужило се подизањем споменика у порти цркве, (1934освећеном 30. јула 1936.<ref>[https:/1935/digitalna.nb.rs/wb/NBS/novine/politika/1936/07/31?pageIndex=00010 године)"Политика", 31. јул 1936]</ref> У склопу овог споменика био је и споменик краљу [[Александар I Карађорђевић|Александру I Карађорђевићу]] који је након [[Други светски рат|Другог светског рата]] срушен и који чека на обнављање. На споменику је исписано: "'''Изгинулима у ратовима за ослобођење земље [[1912]]—[[1918]]. године. Спомен подижу сељани Доњег Јовца, Горњег Јовца и Дворице, 1934. године. Добротвори: Јовачка земљорадничка кредитна задруга и Ђорђе Велимировић из Дворице.'''"
 
Почетак Другог светског рата у Јовцу обележило је масовно одвођење становништва у заробљеништво. Велики број способних мушкараца боравио је у [[Аустрија|Аустрији]] и [[Немачка|Немачкој]] на принудном раду. Године 1942, на простору Поморавља, '''немачку''' окупациону власт замениће '''бугарска'''. Половином октобра 1944. године, дошло је до борбе [[црвена армија|совјетских снага]] са војском [[Вермахт|немачке]], за положај '''Ђула''', у близини '''железничке станице Јовац'''. Совјети су потискивали немачку војску према Гиљу и Јагодини и том приликом страдало је 15 совјетских бораца и један нижи официр. Седморица бораца сахрањено је у порти цркве у Јовцу, док је осморица бораца и нижи официр сахрањено у дворишту Месне канцеларије Остриковац. Поп Тихомир Јовановић 17.10.1944. године, у поподневним часовима, служио је опело изгинулим ослободиоцима. Ексхумација њихових тела спроведена је 1962. године и они су, заједно са свим црвеноармејцима изгинулим на простору Поморавља, сахрањени у комплексу '''Руско гробље''' у Јагодини. На месту где су почивали, данас се налази спомен-плоча, која је у јако лошем стању. Одмах након ослобођења Ћуприје, у овај град стиже [[45. српска дивизија НОВЈ|45. дивизија НОВЈ]] којој приступају многи мештани села Јовца и Дворице (око 200 људи). Они су са својом дивизијом учествовали у даљем ослобођењу Србије, а њих 16-орица није дочекало крај рата.