Википедија

Палата Министарства шума и руда и Министарства пољопривреде и вода — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Ред 26:
 
== Архитектура ==
Конкурс за израду планова за нову палату Министарства шума и руда завршен је 31. децембра 1921, градња је предвиђена на месту „Старе Шиваре” у улици Милоша Великог, у вези са новопројектованом зградом Министарства пољопривреде и вода. Конкурс је био општејугословенски и "прва смотра" наших архитеката после рата. Прва награда од 30.000 динара једногласно је додељена техничком предузећу „Архитект“ које су водили Милан Секулић (пројектант тадашње зграде Политике), Драгиша Брашован и М. Петровић - Обућина.<ref>[https://digitalna.nb.rs/wb/NBS/novine/politika/1922/01/01?pageIndex=00003 "Политика", 1. јан. 1922]</ref>
Године [[1923]]. почиње да се зида по плановима архитектонског бироа „Архитект“, под руководством еминентних аутора, архитекте [[Драгиша Брашован|Драгише Брашована]]<ref>А. Кадијевић: Живот и дело Драгише Брашована, 1887 – 1965, Годишњак града Београда, XXXVII</ref> и архитекте [[Никола Несторовић|Николе Несторивића]]. Како је будући изглед објекта био инспирасан традиционалним српско – византијским стилом, на иницијативу Министарства грађевинe одустаје се од даље градње како се не би нарушило успостављено стилско јединство амбијента. Даље пројектовање преузима један од најзначјнијих представника академског стила код нас, архитекта руског порекла [[Николај Краснов|Николај Петрович Краснов]].<ref>И. Суботић: Приказ књиге Архитекта двора Његовога величанства Николај Краснов, Наслеђе V, Београд 2004, стр. 193-195; М. Мађановић: Прилог проучавању београдског опуса Николаја Петровича Краснова, Наслеђе XVI, Београд 2015. </ref> ▼
 
▲Године [[1923]]. почиње да се зида по плановима архитектонског бироа „Архитект“, под руководством еминентних аутора, архитекте [[Драгиша Брашован|Драгише Брашована]]<ref>А. Кадијевић: Живот и дело Драгише Брашована, 1887 – 1965, Годишњак града Београда, XXXVII</ref> и архитекте [[Никола Несторовић|Николе НесторивићаНесторовића]]. Како је будући изглед објекта био инспирасан традиционалним српско – византијским стилом, на иницијативу Министарства грађевинe одустаје се од даље градње како се не би нарушило успостављено стилско јединство амбијента. Даље пројектовање преузима један од најзначјнијих представника академског стила код нас, архитекта руског порекла [[Николај Краснов|Николај Петрович Краснов]].<ref>И. Суботић: Приказ књиге Архитекта двора Његовога величанства Николај Краснов, Наслеђе V, Београд 2004, стр. 193-195; М. Мађановић: Прилог проучавању београдског опуса Николаја Петровича Краснова, Наслеђе XVI, Београд 2015. </ref>
 
Задржавши непромењену основу, израдио је нове нацрте фасада и планове раскошног ентеријера и целокупне опреме. Све до краја градње архитекта Краснов се у сачуваним плановима појављује као једини аутор овог, просторно најобухватнијег архитектонског остварења, у свом целокупном стваралачком опусу.<ref>Б. Несторовић: Београдски архитекти Андра Стевановић и Никола Несторовић, Годишњак града Београда, књ. XXII, 1975, М; Др Д. Ђурић – Замоло: Градитељи Београда 1815 – 1914, Музеј града Београда, 1981. </ref>
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Палата_Министарства_шума_и_руда_и_Министарства_пољопривреде_и_вода”