Митрополит крутицки и коломенски — разлика између измена

Године [[1454]]. епископска катедра је пренесена у [[Москва|Москву]] на Крутице, близу Новоспаског манастира. Сматра се да је у периоду [[1459]]—[[1461]]. епархија била преименована у Сарску и подонску. Њени епископи постали су најближи помоћници митрополита сверуских. Када је установљена патријаршија ([[1589]]) тадашњи епископ сарски и подонски Геласије био је уведен у достојанство митрополита и основана је Крутицка митрополија (али је задржан и назив Сарска и подонска). Посљедњи архијереј са титулом сарски и подонски био је архиепископ Леонид Петровски (до [[1742]]). Његов насљедник Платон Малиновски постављен је [[1742]]. за епископа крутицког. Године [[1764]]. основана је Крутицка и можајска епархија која је постојала до [[1788]]. када је присаједињена [[Московска епархија (1945—20211917—2021)|Московској епархији]]. Међутим, све до патријарха [[Патријарх московски Тихон|Тихона]] наставило је постојати Крутицко архијерејско подворје.

[[Патријарх московски Тихон]] обновио је [[1918]]. године архијерејску катедру митрополита крутицких. Он је постао патријарашки намјесник и стални члан [[Свети синод Руске православне цркве|Светог синода]], био је викар [[Патријарх московски и све Русије|патријарха московског и све Русије]] у [[Московска епархија (1945—20211917—2021)|Московској епархији]]. Године [[1947]]. титули митрополита крутицког додата је и титула коломенски.<ref>[http://www.mepar.ru/eparhy/history/ Московская епархия: История епархии], Приступљено 11. 9. 2015.</ref>

* [[Московска епархија (1945—20211917—2021)]]