Википедија

Кумани — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
мНема описа измене
Ред 3:
'''Кумани''' ({{Јез-мађ|Kunok}}, {{Јез-рус|Половцы}}, {{Јез-буг|Кумани}}, {{Јез-рум|Cumani}}), такође познати и као западни део народа Кипчак (''Кумани''), били су народ [[туркијски народи|туркијског]] порекла који су живели у Кипчанском канату.
 
Кумани су били номадско племе које је настањивало пределе северно од [[Црно море|Црног мора]], дуж реке [[Волга|Волге]] познатог под именом „[[Куманија]]”.
 
== Историја ==
Ред 11:
[[Датотека:Куманска статуа у Харкову.jpg|мини|180п|Куманска статуа у [[Харков]]у, [[Украјина]].]]
 
У пределе јужне [[Украјина|Украјине]], некадашње [[Молдавија|Молдавије]] и [[Влашка|Влашке]] и дела [[Трансилванија|Трансилваније]] Кумани су ушли у 11. веку. Једном када су запосели ове пределе и учврстили се, наставили су да упадају у на територије [[Византијско царство|Византијског царства]], [[Краљевина МађарскаУгарска|Краљевине МађарскеУгарске]] и [[Кијевска Русија|Кијевске Русије]]. Мађарски краљ Ладислав први их је поразио 1089. године.
 
Своју државу Кумани су прогласили у 11. веку под именом [[Куманија]]. То су биле територије где се данас налазе Молдавија и Влашка.
Ред 31:
Басараб први, син влашког принца Тихомира Влашког, одржао је независност од Мађарске све до почетка 14. века. Басараб се сматра Куманским именом и има значење ''отац краљ''.
 
Од средине 13. века када су дошли на простор Баната, населили су земљиште у троуглу између данашњих насеља: Валкањ-Наково-Падеј. Средиште ове територије налазило се у средњовековном насељу Сентеш, од којег се сачувао истоимени назив потеса, југозападно од Мокрина.<ref>"Гласник музеја Баната", Панчево, 9/10. 2000. године</ref> У 16. веку, за време [[Велики турски рат|најезде Турака]] подручје Кумана је бивало све мање, на подручју између Дунава и Тисе Кумани су били протерани и уништени. У ово време (у попису из 1558.) се та подручја први пут називају „мали"„мали” Кумани (Кишкуншаг) и „велики"„велики” Кумани (Нађкуншаг) у зависности од њихове преостале бројности.<ref>Korai magyar történeti lexikon: 9–14. század. Főszerk. Kristó Gyula. Akadémiai Kiadó, Budapest. {{page|year=1994|isbn=978-963-05-6722-0|pages=}}</ref>
 
Утицај Кумана је веома дуго остао у Мађарској, све до краја 17. века. То се огледало у куманском језику и обичајима који су се одржали у Мађарској краљевској жупанији Куншаг (''-{Kunság}-'')
Ред 52:
У крајевима где је постојала асимилација Кумана, честа су и презимена које у основи имају назив Кумани као што су Куман, Коман или Кун ([[Нађа Команечи]] (''-{Nadia Comăneci}-''), Отилија Коман (''Otilia Coman'') и Николај Команеску (''-{Nicolai Comănescu}-''). У Бугарској презиме Куманов и македонска варијанта Кумановски и најзад у Мађарској презиме Кун (''[[Бела Кун]]'').
 
Кумани односно Половци се појављују у старом [[Руси|руском]] [[еп]]у „''„[[Слово о Игоровом походу|Спев о Игоровом походу]]“''” у коме је описан поход [[Игор Свјатославић|Игора Свјатославића]] против њих. По мотивима овог епа [[Александар Бородин]] је написао оперу [[Кнез Игор (опера)|оперу „Кнез Игор"Игор”]] (довршио ју је [[Николај Римски-Корсаков|Николај Римски Корсаков]]), чији засебан [[балет]]ски део чине тзв. ''Половачке игре''.
 
[[Датотека:Radzivill Chronicle Cumans.jpg|мини|250п|Кумани - слика из Рађивилске хронике.]]
Ред 69:
 
== Види још ==
* [[Куманија]]
* [[Секељи]]
* [[Осети]]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Кумани”