Кумани — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
мНема описа измене |
|||
Ред 25:
Мађарски краљеви су присвајали територије на којима су се налазили Кумани, тако да су мађарски краљеви династије [[Арпадовићи|Арпад]] и [[Анжујци|Анжуј]] имали и титуле краља Куманије (''-{rex Cumaniae}-'').
У 13. веку западни Кумани су прихватили [[католицизам]],<ref>{{Cite web |url=http://www.eliznik.org.uk/RomaniaHistory/csango_cumman.htm |title=Католици и Кумани |access-date=22. 07. 2007 |archive-url=https://web.archive.org/web/20060302132546/http://www.eliznik.org.uk/RomaniaHistory/csango_cumman.htm |archive-date=02. 03. 2006 |url-status=dead |df= }}</ref> у Мађарској су постали [[
Утицај Кумана у почетку је био толики да су у Молдавији и Влашкој преузимали куманска имена, не само обичан народ него чак и владари. Међутим, временом су се асимиловали и преовладао је румунски утицај и већина се у тим крајевима почела изјашњавати као Румуни.
Ред 33:
Од средине 13. века када су дошли на простор Баната, населили су земљиште у троуглу између данашњих насеља: Валкањ-Наково-Падеј. Средиште ове територије налазило се у средњовековном насељу Сентеш, од којег се сачувао истоимени назив потеса, југозападно од Мокрина.<ref>"Гласник музеја Баната", Панчево, 9/10. 2000. године</ref> У 16. веку, за време [[Велики турски рат|најезде Турака]] подручје Кумана је бивало све мање, на подручју између Дунава и Тисе Кумани су били протерани и уништени. У ово време (у попису из 1558.) се та подручја први пут називају „мали” Кумани (Кишкуншаг) и „велики” Кумани (Нађкуншаг) у зависности од њихове преостале бројности.<ref>Korai magyar történeti lexikon: 9–14. század. Főszerk. Kristó Gyula. Akadémiai Kiadó, Budapest. {{page|year=1994|isbn=978-963-05-6722-0|pages=}}</ref>
Утицај Кумана је веома дуго остао у Мађарској, све до краја 17. века. То се огледало у [[Купански језик|куманском језику]] и обичајима који су се одржали у Мађарској краљевској жупанији Куншаг (''-{Kunság}-'')
Генерално је прихваћено да бугарске династије [[Асен]], Шишман и Тертер имају куманске корене.
Ред 40:
Док је сам кумански народ био асимилован од стране осталих народа, њихово име се може срести и данас у различитим облицима и крајевима. Изврсни примери за то су место [[Куманово]] у [[Северна Македонија|Северној Македонији]] (чији житељи себе називају Кумани), затим у [[Румунија|Румунији]] [[Команешти]] (''-{Comăneşti}-'') и у Бугарској [[Комана]], као и село [[Кумане (Нови Бечеј)|Кумане]] у општини [[Нови Бечеј]] у Србији. У Мађарској су приликом насељавања на Мађарске територије у [[1238]]. године имали своју сопствену управу и територија где су били колонизирани добила је име по њима Куншаг (Kunság) и у том облику је територија остала позната све до 19. века.
Име Кумана (''-{Kun}-'') је и данас присутно у Мађарској у жупанијама [[Бач-Кишкун (жупанија)|Бач-Кишкун]] и [[Јас-Нађкун-Солнок (жупанија)|Јас-Нађкун-Солнок]] и у именима градова [[Кишкунхалаш]] и [[Кунсентмиклош]].
У Мађарској Кумани су били организовани у четири племена (Колбас/Олаш у великој Куманији близу места Карцаг а остале три у јужном делу запоседнуте територије).
Ред 48:
Језик Кумана је најдуже остао сачуван у Мађарској, али је по доласку Турака у 17. веку заувек изгубљен.
[[Датотека:Igorsvyat.jpg|мини|250п|Битка [[Игор Свјатославић|Игора Свјатославића]] против Кумана]]
Топоними са основом
У крајевима где је постојала асимилација Кумана, честа су и презимена које у основи имају назив „Кумани” као што су „Куман”, „Коман” или „Кун” ([[Нађа Команечи]] (''-{Nadia Comăneci}-''), Отилија Коман (''Otilia Coman'') и Николај Команеску (''-{Nicolai Comănescu}-'')). У Бугарској презиме Куманов и македонска варијанта Кумановски и најзад у Мађарској презиме „Кун” ([[Бела Кун]]).
Кумани односно Половци се појављују у старом [[Руси|руском]] епу „[[Слово о Игоровом походу|Спев о Игоровом походу]]” у коме је описан поход [[Игор Свјатославић|Игора Свјатославића]] против њих. По мотивима овог епа [[Александар Бородин]] је написао оперу [[Кнез Игор (опера)|„Кнез Игор”]] (довршио ју је [[Николај Римски-Корсаков|Николај Римски Корсаков]]), чији засебан балетски део чине тзв. „Половачке игре”.
| |||