Гази Евренос — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
→‎Биографија: додао везу
Ред 6:
Гази Евренос и његови потомци (Evrenosoğulları) су били вође османских акинџија. Евренос-бег је предводио османску војску у нападима на Бугарску, Тесалију и Српску земљу. Након османског освајања Хадријанопоља (1362), Евренос је постављен за управника Тесалије. Он и његове акинџије учествују у [[Косовска битка|Косовском боју]] (1389) и [[Никопољска битка|Никопољској бици]] (1396). Евренос осваја Кесан, Ипсалу, Комотини, Феру, Ксанти, Маронеју, Сер, Битољ и 1397. године Коринт. Основао је Јаницу на Вардару. Предводио је турски напад на Београд 1409. године са [[Вук Лазаревић|Вуком Лазаревићем]] против његовог брата [[Стефан Лазаревић|Стефана]]. Имао је седморицу синова и неколико кћери. Гази Евренос-бег је умро у дубокој старости. Сахрањен је у маузолејној гробници 1417. године. Маузолеј је оштећен у 19. веку и једно време је служио као пољопривредна продавница.
 
Гази Евренос је родоначелник једне од четири породице које су заједно створиле [[Османско царство]]. Две су првобитно биле хришћанске (породице Ћосе Михала и Гази Евреноса), а две муслиманске (породице Османа и Турахана). Титула на гробу бега [[Орхан Гази|Орхана]] била је султан газија. Гази Евренос је себе видео као скоро једнаког османским владарима. Сличне титуле се налазе на гробу Гази Али-бега, сина Ћосе Михала. И султан [[Бајазит I]] је сматрао своје савременике из ових породица засебним владарима. Никада ниједан члан ових великашких породица није добио руку неке жене из [[Осман I|Османовог]] потомства. Ово и текстови неких хроника који говоре о њиховим амбицијама и сну Мурата II говоре колика је моћ ових породица била. Изгледа да су породице Ћосе Михала и Гази Евреноса биле фактички владари европских поседа османске државе, јер један Млечанин (Пјетро Цено) 1403. извештава да се Гази Евренос успротивио томе да [[Сулејман Челебија|челебија Сулејман]] преда европске земље ради подршке [[Млетачка република|Венеције]], услед чега је челебија Сулејман на крају остао без подршке Евреносове породице.
 
== Извори ==