Буњевци — разлика између измена

Почетком [[17. век]]а помиње се [[парохија Буњевци]] у [[Калочка архиепископија|Калочкој архиепископији]], која се протезала и на простор данашње Бачке у Србији.

 

 

Сеоба Буњеваца у Далмацију одвијала се у највећој мери током ослободилачког рата 1683—1699. година, када је [[Лудвиг Вилхелм Баденски]], након ослобођења Беча и враћања Будима, са својом победничком војском кренуо према југу, да би после ослобођења Мађарске ослободио Босну од владавине Турака.<ref>Bernardin Unji, ''Istorija Šokaca, Bunjevaca i bosanskih franjevaca'', Subotica : Bunjevačka matica : Birografika, 2001. pp. 13</ref> Италијански путописац Фортис их среће у [[Сењ]]у 1774. године и примећује да су то планински, '''католички''' [[Морлаци]]<ref>Фортис Алберто: "Пут по Далмацији 1774. године", превод, Загреб 1984.</ref>, који су се доста изменили - постали мирни. Део њих се одатле много раније преселио у Мађарску а део у Италију, уз помоћ Аустрије. Воде старо порекло из области Буње у Босни, а стално су се селили због злостављања, и у Далмацији. Турци су спречавали исељавање из Босне и исељеници су обично ноћу морали да путују.<ref name="Буњевци"/> Но, како су Турци напредовали, ови су прелазили у Мађарску.<ref name="Матија"/> Славонија, иако је и даље била под Турцима, била је за тадашње прилике доста насељена непрекидним досељавањем православних и католичких Срба (доцнијим Шокцима славонским), те су у њој Буњевци само мања насеља основали, док су се у групама били упутили у Горњу Бачку.<ref name="Буњевци и Шокци"/>