Буњевци — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Ред 58:
Након пада Будима Турци су брзо губили град за градом тако да је већ године 1687. хришћанска војска, прогонећи Турке, дошла у Бачко [[Потисје (област)|Потисје]] и ту се утаборила.<ref name="Иво">Ivo Prćić, ''Subotica i Bunjevci'', Subotica : Tiskara Josipa Horvata, 1936. pp. 10-23</ref> Буњевци, пошто су чули да је у табору сам главни војсковођа царске војске, баварски изборни кнез [[Максимилијан II Емануел]], послали су му посланство с намером да се ставе у службу царске војске, желећи заузврат да им он преда власт над Суботицом, [[Баја|Бајом]] и [[Сегедин]]ом.<ref name="Иво"/> Баварски кнез је 9. јула, у [[Ириг]]у ([[Срем]]), препоручио Буњевце Војном савету у Бечу, да би им саградио, ради становања, три плота у Сегедину, Суботици и Баји.<ref>Bernardin Unji, ''Istorija Šokaca, Bunjevaca i bosanskih franjevaca'', Subotica : Bunjevačka matica : Birografika, 2001. pp. 45</ref> Буњевци су дошли под вођством осамнаест фрањевачких калуђера у Суботицу. Једни су се настанили у Суботици, на месту данашњег фрањевачког манастира, а други су се преселили у Сегедин.<ref name="Иво"/> За време турских освајања Бачка је много опустела, нарочито су се мађарске насеобине растуриле и тако направиле места српским, које су и пре биле јаке, а које су се нарочито умножиле за време многих сеоба [[Срби|Срба]] са [[Балканско полуострво|Балкана]] у Угарску.
=== Ракоцијев устанак ===
Читавих педесет и седам година били су Буњевци граничари и за све то време служили су аустријску монархију верно. Док Турци нису истерани из Средње Европе, Буњевци су се као чланови српске милиције борили против Турака.<ref name="Буњевци"/>
Линија 66 ⟶ 65:
Ракоцијев устанак опустошио је Бачку, а [[куга]] из 1709. године уморила је доста народа у Бачкој, a нарочито у буњевачким крајевима.<ref name="Буњевци и Шокци"/> После страдања и невоља око ратовања са Турцима, проласка великих војски, померања границе, устанка Ференца Ракоција, и поновних ратних пустошења која су једно време зауставила привредни опоравак, Суботица је почела полако да напредује и постаје занатски и трговачки центар регије и то добрим делом захваљујући Буњевцима.<ref>Zo. Ve. (jul 2006). „Subotički vašari i pijace u prošlosti“. Bunjevačke novine, br. 13. pp. 9</ref>
=== Хабзбуршки ратови ===
Буњевци су играли угледну улогу у доба дугих расправа између бачке и бодрошке жупаније, пошто је било оних Буњеваца и Шокаца који су потпадали под жупанијску власт, и оних који су били под војном управом Војне крајине.<ref name="Буњевци"/> Са Буњевцима и Шокцима измешано, становали су у тим местима и православни Срби, а у осталим бачким местима сами Срби, нарочито у Доњој Бачкој и Шајкашкој (куда су се становници доселили из Горњег Карловца где је владала глад, како се приликом тога пописа тврдило).<ref name="Буњевци и Шокци"/> Расправе око поседа биле су дуготрајне, а парнице су се чешће понављале, као што су комисије излазиле.▼
Буњевци, као и српска милиција у Бачкој, нису се ишли само на Турке, већ су одаслани неколико пута на запад. Године 1734. били су у Шлезији, а 1740-42. у Шлезији и Моравској под капетаном Арсеном Вујићем и Јованом Савићем.<ref name="Буњевци"/> Уочи свог поласка за Баварску, суботичка пешачка и коњичка чета замолила је генерала Енгелс-Хофена, тадашњег команданта тамишког Баната, да могу и надаље под својим капетанима војевати, што им је и одобрено. Буњевци су доцније били посадне трупе у Шапцу (1738.) и у другим местима у Србији, када је тамо образована аустријска власт.<ref name="Буњевци"/> Под Београд су били послату Буњевци 1739. на тзв. „галијима”, да са њих оперишу. За све то време кући су их сналазиле несрећа за несрећом.
=== Елибертација Суботице и Сомбора ===
▲Буњевци су играли угледну улогу у доба дугих расправа између бачке и бодрошке жупаније, пошто је било оних Буњеваца и Шокаца који су потпадали под жупанијску власт, и оних који су били под војном управом Војне крајине.<ref name="Буњевци"/> Са Буњевцима и Шокцима измешано, становали су у тим местима и православни Срби, а у осталим бачким местима сами Срби, нарочито у Доњој Бачкој и Шајкашкој (куда су се становници доселили из Горњег Карловца где је владала глад, како се приликом тога пописа тврдило).<ref name="Буњевци и Шокци"/> Расправе око поседа биле су дуготрајне, а парнице су се чешће понављале, као што су комисије излазиле.
Поред свих заслуга, које је бачка милиција имала у ратовима против Турака, Угарски сабор никако није радо гледао и чешће је покушавао, да се она укине, извесно за то, што није хтео да има „државу у држави“. Законом (3. §. XVIII) укине се 1742. године војна крајина у Бачкој, а 7. маја 1743. године поста Суботица повлашћена камерална варошица под именом „Szent Mária“.<ref name="Буњевци"/> Војнички живот замењен је грађанским и Буњевце су постали грађани, исто тако коректни, као што су били и добри војници. Постали су и вредни земљорадници и добри поштени грађани. Према царској привилегији у варошици је дозвољено право одржавања три земаљска вашара (16. маја, 8. септембра, и 1. новембра) и један недељни (понедељком).<ref>Isti, Isto</ref>
| |||