Буњевци — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене |
|||
Ред 25:
== Порекло ==
Постоје многе теорије о пореклу Буњеваца. [[Вук Стефановић Караџић|Вук Караџић]] изнео је претпоставку да се Буњевци зову по [[Херцеговина|херцеговачкој]] реци [[Буна (река)|Буни]], са које су доселили у Бачку.<ref>[http://www.rastko.rs/knjizevnost/vuk/vkaradzic-srbi.html Вук Караџић, ''Срби сви и свуда: Ковчежић за историју, језик и обичаје Срба сва три закона'' (Беч, 1849)], Приступљено 5. 8. 2010.</ref> За Буњевце се сигурно зна, да су као [[католицизам|католици]] дошли у Бачку, у пратњи католичких калуђера, а сем тога их у свим тадашњим војним документима називају ''католичким Србима''.<ref name="Буњевци и Шокци">[http://kovceg.tripod.com/1899_Ivanic/1899_Ivanic_Bunjevci_i_Sokci.htm -{Иван Иванић, ''Историјско-етнографска расправа: Буњевци и Шокци'' (Београд 1899)}-] {{Wayback|url=http://kovceg.tripod.com/1899_Ivanic/1899_Ivanic_Bunjevci_i_Sokci.htm |date=20100801232049 }}, Приступљено 5. 8. 2010.</ref> Доселили су се са територије око [[Свилаја|Свилаје]] и [[Динара|Динаре]], најпре у [[Лика|Лику]] и [[Славонија|Славонију]], а затим и на територије у којима и данас живе.{{sfn|Вукићевић|2006|p=53}}
Прошлост и порекло Буњеваца непознато је, такорећи и за њих саме и за остали свет, јер се није нигде очувао никакав поуздан податак, који би у том погледу дао веродостојна разјашњења.<ref name="Буњевци">[http://govori.tripod.com/ivanic_o_bunjevcima.htm -{Иван Иванић, ''О Буњевцима : повесничко-народописна расправа'' (Суботица 1894)}-], Приступљено 5. 8. 2010.</ref> Мађарски писци, који су више писали о обичајима и оделу Буњеваца него о њиховој историји, ипак помињу да су они пореклом из Херцеговине.<ref name="Буњевци и Шокци"/> Вероватно је да Буњевци заједно са [[Шокци]]ма припадају оној скупини [[Јужни Словени|Јужних Словена]] који у данашњој [[Босна|Босни]], Херцеговини и [[Далмација|Далмацији]] станују од 6. или 7. века.<ref name="Мијо">[http://govori.tripod.com/bunjevci.htm -{Mijo Mandić Mlađi, ''Buni, Bunievci, Bunjevci}-'' (-{Subotica}- 2003/04)] {{Wayback|url=http://govori.tripod.com/bunjevci.htm |date=20110112211254 }}, Приступљено 5. 8. 2010.</ref>
Ред 34:
=== Име ===
Буњевци се у најстаријој мађарској литератури најчешће називају управо Буњевцима, ''католичким Рацима'', ''Илирима'' или ''Далматима''.<ref>Nevenka Bašić Palković. (mart 2010). „Bunjevci u mađarskoj literaturi“. Bunjevačke novine, br. 57. pp. 7</ref><ref>{{Cite web|url=http://www.politika.rs/scc/clanak/475911/O-Bunjevcima-i-Sokcima|title=О Буњевцима и Шокцима|website=Politika Online|access-date=2021-03-30}}</ref>
Др [[Алекса Ивић]] наводи да се Буњевци у најстаријој литератури најчешће називају ''католичким Србима'', а тек касније Далматинцима и Буњевцима.<ref>Isti. (jun 2006). „Nemac sačuvao dokument o Bunjevcima“. Isto, br. 12. pp. 8</ref>
Линија 44 ⟶ 46:
Манојло Грбић у првој књизи „Карловачко владичанство” из 1891. на pp. 235. пише: „Декретом цара Леополда од 3. марта 1691. подвлаштена је Лика с Крбавом под сењску бискупију. Тамо је било неколико стотина римокатоличкијех породица: Бунијеваца, Хрвата, Крањаца и покрштенијех Турака, што но их насели ђенерал Херберштајн и..поп Марко Месић.” На 76. стр. пише: „...како су насељени по Лици и по Крбави: Бунијевци, Хрвати и Крањци поред и између православнијех Србаља. Бунијевци су дошли из сјеверне Далмације, гдје их је од старине доста било. У старијем листинама зову се они ’католичкијем Власима и највише Морлацима’, као што су страни писци звали и православне Србе или Влахе. Говоре чисто српски, западнијем говором, те се они по томе зову и икавци... и они су војевали на Турке заједно са Србљима. Кад су Турци прогнати из Лике и из Крбаве, насељено је туда до 160 кућа Бунијеваца, што из Далмације а што отуда из Приморја. Бунијевци су населили: Ловинац, Ричицу, Св. Рок, Смиљан, Бужим, Трновац, онда мјестау подгорју око Бага, за тијем Пазариште и Св.Јурај.”
== Историја ==
| |||