Буњевци — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Ред 59:
=== Бечки рат 1683-1699. ===
Сеоба Буњеваца у Далмацију одвијала се у највећој мери током ослободилачког рата 1683—1699. година, када је [[Лудвиг Вилхелм Баденски]], након ослобођења Беча и враћања Будима, са својом победничком војском кренуо према југу, да би после ослобођења Мађарске ослободио Босну од владавине Турака.<ref>Bernardin Unji, ''Istorija Šokaca, Bunjevaca i bosanskih franjevaca'', Subotica : Bunjevačka matica : Birografika, 2001. pp. 13</ref>
Након пада Будима Турци су брзо губили град за градом тако да је већ године 1687. хришћанска војска, прогонећи Турке, дошла у Бачко [[Потисје (област)|Потисје]] и ту се утаборила.<ref name="Иво">Ivo Prćić, ''Subotica i Bunjevci'', Subotica : Tiskara Josipa Horvata, 1936. pp. 10-23</ref> Буњевци, пошто су чули да је у табору сам главни војсковођа царске војске, баварски изборни кнез [[Максимилијан II Емануел]], послали су му посланство с намером да се ставе у службу царске војске, желећи заузврат да им он преда власт над Суботицом, [[Баја|Бајом]] и [[Сегедин]]ом.<ref name="Иво"/> Баварски кнез је 9. јула, у [[Ириг]]у ([[Срем]]), препоручио Буњевце Војном савету у Бечу, да би им саградио, ради становања, три плота у Сегедину, Суботици и Баји.<ref>Bernardin Unji, ''Istorija Šokaca, Bunjevaca i bosanskih franjevaca'', Subotica : Bunjevačka matica : Birografika, 2001. pp. 45</ref> Буњевци су дошли под вођством осамнаест фрањевачких калуђера у Суботицу. Једни су се настанили у Суботици, на месту данашњег фрањевачког манастира, а други су се преселили у Сегедин.<ref name="Иво"/> За време турских освајања Бачка је много опустела, нарочито су се мађарске насеобине растуриле и тако направиле места српским, које су и пре биле јаке, а које су се нарочито умножиле за време многих сеоба [[Срби|Срба]] са [[Балканско полуострво|Балкана]] у Угарску.
| |||