Буњевци — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Ред 117:
[[Датотека:Bunjevačke novine.jpg|мини|300п|[[Буњевачке новине]], бр.14 из [[1925]]. године]]
 
Између два светска рата у Народној скупштини у Београду седело је неколико Буњеваца.
Између два светска рата у Народној скупштини у Београду седело је неколико Буњеваца. У јесен 1920. образована је Буњевачко-шокачка странка, која је на парламентарним изборима 1920. и 1923. освојила четири мандата односно три мандата. Њени посланици у првом сазиву били су Блашко Рајић, Врање Сударевић, Стипан Војнић Тунић и Иван Еветовић, а у другом Блашко Рајић, Врање Сударевић и Иван Еветовић. Прва тројица су изабрани у суботичком, а четврти у сомборском изборном округу. На челу ове стране налазио се до 1924. жупник Блашко Рајић. Странка је имала аутономистички и католички програм. Када је Еветовић 1923. преминуо, на његово место дошао је Антун Бошњак из Сомбора, а када је 1924. умро Сударевић, заменио га је Мишко Прћић уредник Хрватских новина.
 
У јесен 1920. образована је Буњевачко-шокачка странка, која је на парламентарним изборима 1920. и 1923. освојила четири мандата односно три мандата. Њени посланици у првом сазиву били су Блашко Рајић, Врање Сударевић, Стипан Војнић Тунић и Иван Еветовић, а у другом Блашко Рајић, Врање Сударевић и Иван Еветовић. Прва тројица су изабрани у суботичком, а четврти у сомборском изборном округу. На челу ове стране налазио се до 1924. жупник Блашко Рајић. Странка је имала аутономистички и католички програм. Када је Еветовић 1923. преминуо, на његово место дошао је Антун Бошњак из Сомбора, а када је 1924. умро Сударевић, заменио га је Мишко Прћић уредник Хрватских новина. Буњевачко-шокачка странка се поцепала крајем 1924. Присталице Блашка Рајића су се издвојиле из страначких редова и формирале Војвођанску пучку странку. Вођство над БШС је преузео суботички адвокат Мирко Ивковић Ивандекић. Ни једна ни друга странка нису прошле цензус на парламентарним изборима 1925. Године 1926. целокупни кадар БШС прешао је у ХСС. На парламентарним изборима 1927. ни суботичка организација ХСС, ни ВПС нису успеле освојити мандат у Војводини.
 
Године 1920. из редова Буњевачко-шокачке странке издвојило се неколико чланова под предводништвом Антуна Видаковића Божана. Они су формирали Земљодилску странку, која се брзо утопила у Народну радикалну странку. На парламентарним изборима 1920. у суботичком изборном округу је на листи НРС изабран Иван Црнковић. Црнковића је постепено истуснуо из радикалских структура Марко Јурић, који је освојио мандате у Суботици 1923, 1925. и 1927. Јурић је одржао марта 1927. говор у Народној скупштини, где је осудио деловање Хрватске сељачке странке у Суботици.
Након увођења шестојануарске диктатуре, Мирко Ивковић Ивандекић је иступио из редова ХСС и постао присталица владе Петра Живковића. На изборима 1931. изабран је у суботичком изборном округу на листи Петра Живковића. На изборима 1935. у суботичком изборном округу је победио представник Уједињене опозиције Јосип Вуковић Ђидо, присталица Влатка Мачека. На децембарски изборима 1938. у суботичком изборном округу изабран је за посланика представник Југословенске радикалне заједнице Марко Јурић.
 
 
Након увођења шестојануарске диктатуре, Мирко Ивковић Ивандекић је иступио из редова ХСС и постао присталица владе Петра Живковића. Марко Јурић и Антун Видаковић Божан су постали сенатори Дунавске бановине. На изборима 1931. изабранИвандекић је изабран у суботичком изборном округу на листи Петра Живковића. Након убиства краља Александра у Марсеју настао је преокрет у политичком животу Буњеваца. Југословенска народна странка Богољуба Јевтића је изгубила подршку својих присталица у Суботици. Браћа Мирко Ивковић Ивандекић и Иван Ивковић Ивандекић приступили су Југословенској радикалној заједници. Марко Јурић је са својим присталицама основао паралелну структуру ЈРС. На мајским изборима 1935. у суботичком изборном округу је победио представник Уједињене опозиције Јосип Вуковић Ђидо, присталица Влатка Мачека. Бан Дунавске бановине је уклонио 1938. са места суботичког градоначелника Ивана Ивковића Ивандекића и уместо њега поставио Марка Јурића. На децембарски изборима 1938. у суботичком изборном округу изабранЈурић је изабран за посланика представник Југословенске радикалне заједнице Марко Јурић.
 
У Суботици су у два наврата излазиле ''Буњевачке новине'': прво као орган Народне радикалне странке (1924—1927), а затим као орган Југословенске радикалне заједнице (1940—1941).<ref>[https://digitalna.nb.rs/wb/NBS/novine/vreme/1940/02/27?pageIndex=00004 "Време", 27. феб. 1940, стр. 4]. -{digitalna.nb.rs}-</ref>