Мач — разлика између измена

На почетку средњег века у Европи долази до развоја квалитетнијег челика и нових легура те мачеви постају гломазни и тешки. Средњовековна спата се развија од римске. Феудални витезови су, између осталих, користили и веома тешке мачеве који су се морали држати са обе руке - [[дворучни мач]], који су касније преузеле разне најамничке групе широм Европе. Постојала је и нарочита синтеза у виду [[једноипоручни мач|једноипоручног мача]] који се могао користити и са једном и са две руке (тзв. енг. -{[[Дворучни мач|''bastard'']]}-). У [[средњи век|средњем веку]], најбољи мачеви су прављени у Пасауу. Касније се том центру придружују многи други оружарски центри. ПрекоНПреко дамаска су увожене сабље (тзв. [[Димискија|димискије]]) у Европу. Иако су по [[Дамаск]]у добиле име, оне у израђиване у разним радионицама Блиског, али највише Средњeг истока.

Номадски народи Азије су се углавном ослањали на сабље које су се у коњичким јуришима показале као незамењиве те су истима извршили јак утицај на Европске мачеве у истом периоду. Најпознатији европски градови за израду средњовековних мачева били су Толедо и Севиља у Шпанији, а Милано и Венеција у Италији. У нашем окружењу, најбољи и најлепши мачеви израђивани су у Дубровнику и Рисну у Црној Гори.<ref>{{cite book |last1=Ђурановић |first1=Небојша |title=Српски витезови у доба Немањића |date=2018. |isbn=978-86-505-2984-3}}</ref>Развој мачева и мачевања у Јапану имао је јако необичан ток (чему је сасвим сигурно допринела географска изолованост те земље) те су ратници ове земље остали ослоњени на [[катана|катане]] или [[јапански мач|јапанске мачеве]].