Википедија

Даворјанка Пауновић Зденка — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Нема описа измене
Исправљене словне грешке
Ред 47:
Њен отац Милан (1876—1955) био је [[учитељ]] и угледна личност, као учесник [[Први светски рат|Првог светског рата]] и носилац многих одликовања, међу којима и [[Краљевски орден Карађорђеве звезде|Ордена Карађорђеве звезде]]. Мајка Бисенија Биса (рођена Милетић; 1893—1983), била је домаћица. Поред Даворјанке имали су још једну старију ћерку Бранку, рођену [[1912]], која је након велике матуре [[1932]]. умрла од [[Маларија|маларије]].{{напомена|У другом тому ''Нових прилога за биографију Јосипа Броза Тита'', [[Владимир Дедијер|Владимира Дедијера]], објављен је интервју са Љубицом Пејовић, рођеном сестром Бисе Пауновић, у коме се наводи да је Бранка Пауновић преминула [[1933]]. од маларије, док се у ''[[Вечерње новости|Вечерњим новостима]]'', од [[26. август]]а [[2006]]. у интервјуу са Надеждом Пејовић, снајом Љубице Пејовић, наводи да је Бранка Пауновић преминула 1932. од туберкулозе. Недоумицу око године смрти решена је текстом у Вечерњим новостима, од [[17. јануар]]а [[2018]]. где је у тексту о Старом гробљу у Пожаревцу објављена фотографија породичне гробнице породице Пауновић.<ref name="Неко је рекао — не">{{Cite web|url=http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/aktuelno.69.html:187441-Neko-je-rekao---ne|title=Neko je rekao ne!|access-date=26. 8. 2006|website=novosti.rs}}</ref>}}<ref>{{Cite web|url=http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/reportaze/aktuelno.293.html:706672-Pelagic-i-Kvaka-na-istoj-adresi|title=Pelagić i Kvaka na istoj adresi|website=novosti.rs}}</ref>{{sfn|Dedijer|1981|p=963}} Даворјанку су у породици од милоште звали „Дара” и „Дарица”.{{sfn|Dedijer|1981|p=964}}
 
Након пресељења у Пожаревац, Даворјанка и њена старија сестра Бранка, су овде похађале основну школу и гимназију. Даворјанка је у школу кренула [[1927]], са шест година. Одмалена се интересовала за књигу и све време школовања била је одлична ученица. Након основне школе, похађала је [[Пожаревачка гимназија|Пожаревачку гимназију]].{{sfn|Dedijer|1981|p=963}} Као гимназијалка, заједно са својом сестром од ујака [[Вера Милетић|Вером Милетић]], која јој је била најбоља другарица, укључила се [[1936]]. у револуционарни омладински покрет.{{sfn|Марковић 1|2015|p=46}} Исте године примљена је у чланство тада илегалног [[Савез комунистичке омладине Југославије|Савеза комунистичкeкомунистичке омладине Југославије]] (СКОЈ). Пошто је потицала из угледне породице, када је била у вишим разредима гимназије, директор гимназије посетио је њене родитеље и рекао им да ће је морати избацити из гимназије, због њеног учешћа у комунистичком покрету.{{sfn|Dedijer|1981|p=963}}
 
Припадала је најактивнијој групи револуционалнереволуционарне омладине у Пожаревцу. Заједно са њом деловале су и њене сестре од ујака — Вера, Олга и Бранка Милетић, па су их у Пожаревцу прозвали „црвене девојке”.<ref name="Црвене девојке Пожаревца">{{Cite web |url=http://www.newsweek.rs/svet/80123-newsweek-predstavlja-crvene-devojke-pozarevca-e-moja-davorjanka-cemu.html |title=„Црвене девојке Пожаревца” newsweek.rs |access-date=26. 3. 2017 |archive-url=https://web.archive.org/web/20170327080733/http://www.newsweek.rs/svet/80123-newsweek-predstavlja-crvene-devojke-pozarevca-e-moja-davorjanka-cemu.html |archive-date=27. 3. 2017 |url-status=dead |df= }}</ref> Године 1938. примљена је у чланство [[Савез комуниста Југославије|Комунистичке партије Југославије]] (КПЈ).{{sfn|Лабовић|1995|p=39}} Наредне, 1939. постала је члан Среског повереништва КПЈ у Пожаревцу, задужена за рад међу женама.{{sfn|Жене Србије|1975|p=146}} Исте године завршила је велику матуру и уписала факултет у [[Београд]]у. Њена жеља била је да студира [[Агрономија|агрономију]], али је под утицајем оца уписала [[Филозофски факултет Универзитета у Београду|Филозофски факултет]],{{напомена|[[Филолошки факултет Универзитета у Београду|Филолошки факултет]] се од Филозофског одвојио тек 1960. године.}} где је студирала [[француски језик]] и [[Француска књижевност|књижевност]].{{sfn|Дедијер|1981|p=963}}
 
Заједно са сестром, Вером Милетић, одмах по доласку на студије у Београд, укључила се у [[Револуционарни студентски покрет на Београдском универзитету|револуционарни студентски покрет]] на [[Универзитет у Београду|Београдском универзитету]]. Даворјанка је била члан Удружења студената Пожаревљана, члан Међуфакултетског женског актива Савеза комунистичке омладине Југославије (СКОЈ) и члан Управног одбора Дома студенткиња,{{sfn|Жене Србије|1975|p=146}} док је Вера, од стране Месног комитета КПЈ за Београд, ангажована у Комисију за рад са средњошколском омладином.{{sfn|Лабовић|1995|p=53}} У првим годинама студија, Даворјанка је често одлазила у Пожаревац, где је такође била политички активна. Јуна 1940. постала је члан новоформираног Окружног комитета СКОЈ-а за Пожаревац. У јесен исте године постала је секретар партијског бироа на Филозофском факултету и секретар Удружења студената Филозофског факултета.{{sfn|Жене Србије|1975|p=146}}
 
Била је веома образована, поред француског, говорила је [[Немачки језик|немачки]] и [[чешки језик]]. Облачила се модерно и женствено, пошто је била из богате породице.<ref name="Црвене девојке Пожаревца" /> Све ово ју је препоручило да постане партијска курирка. Због илегалног начина рада Комунистичке партије Југославије, посао партијских курира, који су често преносили важна партијска документа и информације, био је веома сложен и опасан. Како би избегли да курири, заједно са документима, падну у руке полиције, руководство КПЈ је за курире почело да ангажује младе девојке, у које полицији није било лако да посумња да су илегaлниилегални партијски курири. Фебруара 1941. у [[Загреб]]у је похађала илегални радио-телеграфски курс. Том приликом упознала је генералног секретара КПЈ [[Јосип Броз Тито|Јосипа Броза Тита]], који је пратио курс и упознао све учеснике, међу којима је била и Даворјанка.{{sfn|Tito 3|1981|p=}}
 
[[Датотека:Davorjanka Paunović sa drugaricama.jpg|лево|мини|288п|Даворјанка Пауновић са другарицама. На фотографији слева надесно — [[Радмила Трифуновић]], Даворјанка Пауновић, [[Вера Милетић]] и Слободанка Стефановић. Даворјанка је једина преживела рат, док су остале три страдале. Радмила Трифуновић је погинула и проглашена је за [[Народни херој Југославије|народног хероја Југославије]], док су Вера Милетић и Слободанка Стефановић{{напомена|Слободанка Стефановић (1919—1944), студенткиња агрономије, родом из Пожаревца. Заједно са Даворјанком Пауновић и Вером Милетић, припадала је револуционарној омладини у Пожаревцу и касније [[Револуционарни студентски покрет на Београдском универзитету|револуционарном студентском покрету]] у Београду. Била је члан КПЈ и девојка [[Слободан Пенезић Крцун|Слободана Пенезића Крцуна]]. У току НОР-а деловала је у пожаревачком крају, све до хапшења [[Хронологија Народноослободилачке борбе мај 1942.|маја 1942]]. године. Била је затворена у Заводу за принудно преваспитавање омладине у [[Смедеревска Паланка|Смедеревској Паланци]], одакле је пуштена [[Хронологија Народноослободилачке борбе август 1944.|августа 1944]]. године. Након ослобођења Пожаревца, 1944. ухапшена је под оптужбом да се лоше држала пред полицијским иследницима у току истраге. Стрељана је [[Хронологија Народноослободилачке борбе децембар 1944.|4. децембра 1944.]] године. Рехабилитована је [[2015]]. године.{{sfn|Лабовић|1995|p=99}}<ref>{{Cite web|url=http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/reportaze/aktuelno.293.html:564413-Vracena-cast-Krcunovoj-ljubavi|title=Vraćena čast Krcunovoj ljubavi|website=novosti.rs}}</ref>}} трагично страдале.]]
Ред 137:
{{цитат2|Али не тврдим да Даворјанка Зденка није имала мане. Чак је била и престрога према појединим другарицама које су обављале послове у овој згради, па је од мене тражено да утичем на другарицу Даворјанку да не „прекардашује” у својим хировима, чак и према самом Титу.{{sfn|Đurić|1989|p=271}}}}
 
Иако је његов и Даворјанкин однос био коректан и другарски, она се на њега наљутила и нису говорили све до њене смрти. Било је то након што је приликом једног Титовог одсуства из [[Београд]]а, одобрио [[Херта Хас|Херти Хас]] да посети сина [[Мишо Броз|Мишу]], који је становао у [[Бели двор|Белом двору]]. Даворјанка се након овога наљутила на њега и приликом сваког наредогнаредног сусрета с њим демонстративно је окретала главу.{{sfn|Đurić|1989|p=271}} На крају, Ђурић даје и један опис Титовог и Даворјанкиног односа:
 
{{цитат2|Без обзира на то што му је Даворјанка при крају живота задавала бриге и љутила га повремено, Тито је ипак осећао недостатак њеног присуства, не само као најповерљивијег секретара, већ и како најближег сарадника и саветника. Она је то могла бити, не само због свог образовања једне интелектуалке, предратног члана Партије, већ и због школе уз Тита, за време овог нашег суровог рата.{{sfn|Đurić|1989|p=314}}}}
Ред 144:
 
[[Датотека:Jovo Kapičić.jpg|лево|мини|288п|[[Јово Капичић]], Даворјанкин момак из предратног периода]]
{{цитат2|Гледао сам је укочено, гледала је и она мене. Ништа, ћутали смо! Разговарало се о погибији, касапници о којој смо прошли, и било би непријатно да сам, усред те муке, притрчао и загрлио Даворјанку. А није да нијесам желио. Био сам заљубензаљубљен, али то су чудни, тешки моменти. Сјећам се да ми је у једном тренутку прошло кроз главу — добро је, жива је! Било ми је важно да је у Врховном штабу, да није у директној борби. Остала је у соби још који минут и без ријечи изашла.{{sfn|Nikčević|2010|p=51}}}}
 
Након састанка с Титом, Јово није имао времена да потражи Даворјанку и морао се одмах вратити у свој батаљон. Следећи њихов сусрет догодио се [[Хронологија Народноослободилачке борбе март 1942.|марта 1942.]] у [[Фоча у Народноослободилачкој борби|ослобођеној Фочи]], када је поново упућен у Врховни штаб код Тита:
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Даворјанка_Пауновић_Зденка”