Никола Нешковић — разлика између измена

Као сликар барока<ref>"Просветни гласник", Београд 1. август 1942.</ref> Нешковић је био солидан мајстор, и има своје место у плејади одличних српских сликара и уметника [[Јаков Орфелин|Јакова]] и [[Захарије Орфелин|Захарија Орфелина]], [[Теодор Крачун|Крачуна]], [[Теодор Илић Чешљар|Чешљара]] и других школованих сликара тога времена. У Вршцу је настало његово прво познато дело: копија старе иконе из [[манастир Шемљуг|манастира Шемљуга]] која је престављала деспота Стефана Бранковића, деспотицу Ангелину и њихове синове. Та икона је једини његов потписан рад. Исти мотив се јавља као целивајућа икона на проскомидији цркве у манастиру Крушедолу, коју је насликао "Никола Нешков" из Вршца 1753. године.<ref>"Српски сион", Сремски Карловци 31. јул 1904.</ref> Следећи познат његов рад 1762. године то је илуминирање једног рукописа под називом „Параклис Стефану Дечанском“. Године 1764. боравио је у Темишвару где је био запослен у цркви св Георгија у Фабрици. Најзначајнија сликарска целина Николе Нешковића сачувана је у Вршцу, на иконостасу тамношње придворне капеле у Владичанском двору. Ово дело довршено је 1763. године.

 

 

==Галерија==