Железнице Србије — разлика између измена

[[Датотека:Станица Ниш 1937.jpg|мини|лево|180п|Долазак новог железничког доба. Парна локомотива [[ЈЖ серија 01|ЈДЖ серије 01]] и дизел-моторна кола „Ганц“ у станици Ниш, [[1937]]. године. На фотографији се може видети машиновођа како са пажњом из своје локомотиве посматра нова моторна кола. Мада, на почетку 21. века, већу пажњу јавности привлачи појава парне локомотиве у неком месту.]]

Највећи брзински рекорд на овим просторима чија су обарања у то доба била веома популарна широм света је постављен на [[Пруга Београд—Шид|прузи Београд - Шид - Загреб]]. Идеја о суперекспресној парној локомотиви је зачета у Машинском одељењу Генералне Дирекције ЈДЖ-а, након чега је у ложионици Београд локомотива ЈДЖ серије 01-101 прерађена, облагањем лимова са посебним аеродинамичним обликом по узору на друге брзовозне локомотиве.<ref>[http://www.blic.rs/vesti/beograd/leteci-beogradjanin-01-101-pre-80-godina-je-postavio-rekord-srpskih-pruga-od-146-km/h/8kjc0j5 „Летећи Београђанин” 01-101 пре 80 година је поставио рекорд српских пруга од 146 km/h], Ана Ристовић, Блиц, 17. новембар 2017.</ref> Године 1937, на пробној вожњи аеродинамична локомотива популарног назива „Летећи Београђанин“ вукла је воз од 5 кола, масе 158 тона брзином од 122 km/h при чему је локомотива имала миран ход. Ова суперекспресна локомотива је на једној деоници постигла за то време невероватну брзину од 146 km/h.<ref>[http://www.planeta.rs/17/1saobracaj.htm ''Носталгија – челиком и паром преко 200 km/h''], Часопис „Планета“</ref> Нешто раније, [[11. мај]]а [[1936]]. године немачка парна локомотива [[DRG Class 05|ДР 05]] поставила је светски брзински рекорд на линији [[Берлин]] - [[Хамбург]], који je износио 200,4 km/h. Међутим, Енглези су овај немачки рекорд доживели као директан изазов. Британска парна локомотива [[LNER Class A4 4468 Mallard|4468 „Милард”]] поставила је [[3. јул]]а [[1938]]. године на једној деоници нови светски рекорд који је износио 203 km/h.

 

У [[1935]]. години је обједињено свих пет дирекција железница у Југословенске државне железнице. Занимљиво да је Београд крајем '30-их имао близу 300 хиљада становника, а да је београдска железничка станица имала 45 хиљада путника дневно. Вреди такође напоменути да је за време мандата министра саобраћаја Мехмеда Спаха извршено прво јавно представљање путничких моторних кола различитих произвођача у Главној станици у Београду [[1937]]. године. Већ наредног лета [[1938]]. године пуштен је на прузи уског колосек 0,760 м у саобраћај први моторни воз на релацији Београд-Ужице-Сарајево-Мостар-Дубровник. Због брзине од 60 km/h био је познат у јавности као „Луди Сарајлија“, као и „Спахинац“, а ову релацију је прелазио за невероватних 16 часова и 30 минута. Станице на којима се воз заустављао биле су: Београд, Лајковац, Ужице, Сарајево, Мостар, Хум и Дубровник. У лето 1937. поручено је седам композиција таквих возила од мађарске фирме „Ганц” која су нумерисана под ознаком [[ЈЖ серија 801|ЈДЖ серија 801]]. Моторни возови имали су троја кола: два крајња кола моторна и једну приколицу у средини. Моторна кола имала су по 33 седишта II класе а приколица 23 седишта I класе и један одељак за бифе. Из Дубровника воз је полазио сваког дана у 5 часова и 35 минута а у Београд је стизао у 22 часа и 14 минута. Због великих резерви угља у Југославији одустало се од даље набавке моторних возова јер увозни ресурс - [[Нафта|нафту]] - требало је набавити из иностранства. (Видео: [https://www.youtube.com/watch?v=uh4SIneliWo Било једном у Обреновцу: Воз Ћира]) У 1938. години одржана је прва међународна изложба аутомобила на новом Сајму у Београду.<ref>[http://www.novosti.rs/vesti/beograd.74.html:470238-Beogradske-price-Sajam-automobila-1938 Београдске приче: Сајам аутомобил 1938], Зоран Николић, В. новости, 26. децембар 2013.</ref><ref>[http://www.novosti.rs/vesti/beograd.74.html:691100-Beogradske-price-Zlatne-tridesete Београдске приче: „Златне” тридесете], Зоран Николић, В. новости, 18. октобар 2017.</ref> Те године на Сајму јавно је приказан први пут [[Телевизија|телевизијски]] пренос у Југославији.<ref>[http://www.novosti.rs/vesti/beograd.74.html:460132-Beogradske-price-Prvi-TV-ekran-zasvetleo-1938-godine Београдске приче: Први екран засветлео 1938. године], Зоран Николић, В. новости, 28. октобар 2013.</ref> Током 1930-их, како у свету тако и у Југославији, у односу на ранији период, долази до значајног повећања броја путничких аутомобила, а путници у возовима почињу да све више добијају жељу да у свом личном власништву имају ово луксузно превозно средство.