Руске бајке — разлика између измена

Постоји велики број дефиниција руске књижевне приче. Л. Брауд: "Књижевна бајка је ауторски уметнички прозни рад, заснован на фолклорним изворима или их је створио сам писац, али је у сваком случају производ његове маште, углавном фантастичан, који приказује чудесне авантуре измишљених или традицоналних хероја бајке, оријентисане према деци; дело у ком чаролија, чудо игре улогу фактора који формира учесталост, помаже карактеризацији ликова.“ И. Јармиш: "Књижевна бајка је жанр литерарног рада у којем су морални, етички проблеми решени магично-фантастичним или алегоричним развојем догађаја и, по правилу, оригиналним деловима и сликама у прози, стиху или драми". В. Минејев: "Књижевна бајка је жанр ауторског фантастичног књижевног дела, који потиче из народне приче, позајмљујући од ње концепт бајковитог стваралаштва као жанровског фактора а не научног карактера".

Књижевна бајка се сматра жанром који спаја фолколорне и књижевне принципе. Израстала је из фолклора, трансформисала се и мењала своје карактеристике. Руска књижевна бајка креирана је кроз замисао аутора, узимајући духовно искуство, идеале, идеје о добру о злу. <ref>''Овчинникова Л. В.'' [http://www.dissercat.com/content/russkaya-literaturnaya-skazka-xx-veka-istoriya-klassifikatsiya-poetika#ixzz55Phu0Ux9 Русская литературная сказка XX века. История, классификация, поэтика : Учеб. пособие] — <abbr>М.</abbr>: Флинта, Наука, 2003</ref> Према И.П.Лупановој, књижева бајка је наследница [[народне песме]]. <ref>''Лупанова И. П.'' [http://smalt.karelia.ru/~filolog/pdf/lupanov2.pdf Современная литературная сказка и её критики (Заметки фольклориста)] {{Wayback|url=http://smalt.karelia.ru/~filolog/pdf/lupanov2.pdf |date=20171215192929 }} // Проблемы детской литературы. — Петрозаводск, 1981. — С. 76-90</ref> Л. В. Овчиникова класификује књижевне бајке на народно-књижевне и ауторске бајке. <ref>''Цикушева И. В.'' [https://cyberleninka.ru/article/n/zhanrovye-osobennosti-literaturnoy-skazki-na-materiale-russkoy-i-angliyskoy-literatury Жанровые особенности литературной сказки (на материале русской и английской литературы)]</ref>

Ј. Лупанова наглашава да је карактеристика жанра књижевне бајке, "не само и не толико развој у Руским фолклорним темама и мотивима, као жеља да се овлада системом типичних фолклорних слика, његовом језику и поезији." Т. Леонов закључује да је књижевни бајка има синтетички жанр који повезује компоненте народних прича и разних књижевних жанрова. Руска књижевна бајка, заједно са романима и кратким причама, била је најпопуларнији и широко распрострањени жанр у Русији у другој половини XIX века. Бајке, у стиху  или прози, створиле су скоро све највеће руске писце тог времена. Бајке је писала и царица Катарина II. Брзо цветање жанра се одвија у тридесетим годинама XIX века. С. Савченко, истражујући народне и књижевне бајке XVIII века у раду "Руска народна бајка: Историја прикупљања и проучавања" (1914) сматра да "књижевне бајке одражавају у себи поверење и стил и садржај тих радова. " Он, након В. В. Сиповског, бајке дели их на три групе: