Античке олимпијске игре — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
м додана категорија Панхеленске игре помоћу геџета HotCat
Нема описа измене
Ред 3:
'''Древне олимпијске игре''' (Ολυμπιακοι αγωνες; латински: Olympia,, средњи множина: „Олимпијада“) су биле низ атлетских такмичења међу представницима [[Полис|градова-држава]] и једна од [[Панхеленске игре|Панхеленских игара]] у [[Античка Грчка|Старој Грчкој]]. Одржавани су у част [[Зевс]]а, а Грци су им дали митолошко порекло. Прве Олимпијске игре традиционално се датирају у 776. пре Христа.<ref name="olym_Olym">{{cite web |title = History |work = Olympic Games |access-date = 11 August 2016 |url = https://www.olympic.org/ancient-olympic-games/history |url-status = live |archive-url = https://web.archive.org/web/20160809210127/https://www.olympic.org/ancient-olympic-games/history |archive-date = 9 August 2016 |df = dmy-all }}</ref> Игре су се одржавале сваке четири године, [[Олимпијада|односно олимпијада]], која је постала јединица времена у историјским хронологијама. Наставили су да се славе и одржавају и када је Грчка дошла под римску власт у 2. веку пре нове ере. Њихова последња забележена прослава била је 393. године нове ере, за време [[Теодосије I|цара Теодосија I]], али археолошки докази указују да су се неке игре и даље одржавале након овог датума.<ref name="Hamlet, Ingomar 2004 pp. 53-75">Hamlet, Ingomar. "Theodosius I. And The Olympic Games". Nikephoros 17 (2004): pp. 53-75.</ref> Игре су се вероватно завршиле под [[Теодосије II|Теодосијем II]], вероватно у вези са пожаром који је спалио храм Олимпијског Зевса током његове владавине.<ref>{{cite book |last1=Remijsen |first1=Sofie |title=The End of Greek Athletics in Late Antiquity |date=2015 |publisher=Cambridge University Press|page=49}}</ref>
 
Током прославе игара објављена је [[ЕкечеријаОлимпијско примирје|екечерија]] (олимпијско примирје) како би спортисти и верски ходочасници могли безбедно да путују из својих градова на игре. Награде за победнике били су венци или круне од маслиновог листа. Игре су постале политичко оруђе које су градови-државе користили да потврде доминацију над својим ривалима. Политичари би на играма најављивали политичке савезе, а у време рата свештеници би приносили жртве боговима за победу. Игре су такође коришћене за ширење хеленистичке културе широм [[Медитеран]]а. Олимпијске игре су такође укључивале верске прославе. Зевсова статуа у Олимпији се сматрала једним од седам светских чуда старог века. Вајари и песници би се окупљали на свакој олимпијади како би приказали своја уметничка дела будућим покровитељима.
 
Древне Олимпијске игре су имале мање догађаја од модерних игара и само слободнорођеним Грцима, мушкарцима, је било дозвољено да учествују,<ref>David Sansone, ''Ancient Greek civilization'', Wiley-Blackwell, 2003, p.32</ref> иако је било победничких жена власница кочија. Све док су испуњавали критеријуме за улазак, спортисти из било ког грчког града-државе и краљевине су могли да учествују. Игре су се увек одржавале у [[Олимпија (Грчка)|Олимпији]] уместо да се крећу између различитих локација као што је пракса са модерним Олимпијским играма.<ref name=perseus>{{cite web |title = The Ancient Olympics |publisher = Tufts University |work = The Perseus Project |url = https://www.perseus.tufts.edu/Olympics |access-date = 12 February 2010 |archive-url = https://web.archive.org/web/20100210170341/http://www.perseus.tufts.edu/Olympics |archive-date = 10 February 2010 |url-status = live }}</ref> Победници на Олимпијади су одата почаст, а њихови подвизи забележени су за будуће генерације.