Термичка обрада челика — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м →Хабање |
м →Нитрирање: мања измена |
||
Ред 177:
==== Нитрирање ====
Нитрирање представља термо-хемијски процес обогаћивања површине челика [[Азот|азотом]]. За разлику од цементације при нитрирању само обогаћивање површине азотом доводи до повећања чврстоће и тврдоће, без додатне термичке обраде. Наиме азот гради [[Нитрит|нитриде]] у површинском слоју челика што доводи до значајног повећања тврдоће. Азот се може обезбедити на различите начине у поступку нитирирања, тако да ојачани слој има различита својства.
При температурама нитрирања (од 350 до 580º-{C}- структура челика се састоји од ферита који може да раствори до 0,1% азота. При нитрирању се прво формира се танак слој на површини (максималне дебљине до 30 um) састављен од две врсте нитрида железа. У састав нитрида могу да уђу и легирајући елементи као што су алуминијум, хром, молибден или ванадијум. Испод наведеног слоја једињења се формира зона дифузије, која је до сто пута дебља у односу на слој једињења. У зони [[Дифузија|дифузије]] су такође присутни нитриди чија густина постепено опада почев од слоја нитрида ка унутрашњости челика. Због постепеног прелаза (тј. постепеног смањивања садржаја азота) од зоне једињења преко дифузионе зоне ка унутрашњости челика нитрирани слој се веома чврсто држи на површини. Уколико су у нитрираном челику присутни и претходно наведени легирајући елементи онда тврдоћа слоја једињења достиже вредност од 1500 HV а слој има одличну постојаност према хабању, има добру [[Korozija|корозиону]] постојаност, ватроотпорност и веома је крт. Дифузиона зона има већи напон течења и отпорност према хабању у односу на основни материјал.
Зависно од поступка разликујемо нитрирање у гасној, течној средини и нитрирање у плазми.
Гасно нитрирање. За овај поступак се користи амонијак који је на температури нитрирања од 500 º-{C}- у гасном стању. При његовом разлагању на наведеној температури ослобађа се атомизирани азот, који прелази у површину челика. После нитрирање у трајању од 20 часова нитрирани слој је дебљине 0,3 mm. Хлађење се одвија спора да се не би уносили напони затезања.▼
▲'''Гасно нитрирање'''. За овај поступак се користи амонијак који је на температури нитрирања од 500 º-{C}- у гасном стању. При његовом разлагању на наведеној температури ослобађа се атомизирани азот, који прелази у површину челика. После нитрирање у трајању од 20 часова нитрирани слој је дебљине 0,3 mm. Хлађење се одвија спора да се не би уносили напони затезања.
Нитрирање у течној средини. Као средство за нитрирање се користи растоп цијанида и цијаната на температури од 550 до 580º-{C}-. На овим температурама ферит апсорбује само азот а не и угљеник, који се такође ослобађа из растопа цијанида и цијаната.▼
▲'''Нитрирање у течној средини'''. Као средство за нитрирање се користи растоп цијанида и цијаната на температури од 550 до 580º-{C}-. На овим температурама ферит апсорбује само азот а не и угљеник, који се такође ослобађа из растопа цијанида и цијаната.
Примена ових поступака нитрирања је у извесној мери ограничена непријатним мирисом амонијака и штетним деловањем цијанида, иако поступак нитрирања има значајне предности, као нпр. није потребна термичка обрада после нитрирања, јер је температура нитрирања релативно мала, не долази до промена димензија после нитрирања алатних челика, нитрирани слој има одличне радне каракеристике, поступак није претерано дуг и сл. Као недостатак овог поступка некад се може јавити немогућност да се релативно лако оствари већа дебљина слоја.
| |||