Павловићи — разлика између измена

'''Павловићи''' или '''Јабланићи''' су српска [[средњи вијек|средњовековна]] породица која је у доба [[краљевинаКраљевина Босна|краљевинеКраљевине Босне]] (крај [[14. век|XIV]] и прва половина [[15. век|XV века]]) управљала [[Исток|источним]] и [[Југоисток|југоисточним]] деловима данашње [[Босна и Херцеговина|Босне и Херцеговине]], званом [[Земље Павловића]]. Њихов најпознатији представник и био је кнез [[Павле Раденовић]] (?-[[ум. 1415]]). Са завршеткомНакон [[пад краљевине Босне под османску власт|османлијскогосманског освајања краљевинеКраљевине Босне 1463. године]] (1463) Павловићи нестају са историјске сцене.{{sfn|Ћирковић|2003|p=37-45}}{{sfn|Благојевић|2003|p=113-144}}{{sfn|Nilević|2010|p=13-64}}

Пошто су браћа [[Бељак Санковић|Бељак]] и [[Радич Санковић]] 15. априла [[1391]]. године мимо знања краља Стефана Дабише продали своје посједе у [[Конавли]]ма Дубровнику и тим чином продали државну територију о којој је краљ могао само одлучивати, на Санковиће је кренула војска коју су предводили војвода [[Влатко Вуковић]] и кнез Павле Раденовић. Павловићи заузимају [[Конавли|КонављеКонавле]] те проширује своје посједе, контролишући са Влатком [[Царина|царину]] на [[Конављанске Леденице|Леденицама]].{{sfn|Спасић, Палавестра, МрђеновићЋирковић|19912003|p=18537-45}}

Павле одржава добре односе са [[Дубровачка република|Дубровачком републиком]] и [[1397]]. године постаје њен грађанин издавши Дубровчанима повељу о слободној трговини и заштити на његовим поседима. Као један од најмоћнијих велможа краљевине Босне активно учествује у превирањима око власти, како у Босни тако и у [[Мађарска|Мађарској]] подржавајући [[Ладислав Напуљски|Владислава Напуљског]] против [[Жигмунд Луксембуршки|Жигмунда Луксембуршког]]. Павле умире 1415. године од последица рањавања које је задобио у лову на Пареној Пољани недалеко од [[Краљева Сутјеска|Краљеве Сутјеске]] односно [[Бобовац|Бобовца]]. Том приликом су га на пољани напали завереници из [[Златоносовићи|породице Златоносовића]], по налогу краља [[Остоја Котроманић|Стефана Остоје]] и [[Сандаљ Хранић Косача|Сандаља Хранића]] нанијевши му смртоносне повреде. Самог Павла су убили Сандаљеви људи, а сина му Петра свезали су и послали у блиски [[Бобовац]].{{sfn|ЋоровићТошић|20012003в|p=357-366}}

Поред Дуброника, Радослав се сукобљавао и са [[Косаче|Косачама]], породицом своје жене успевши да Стефана Вукчића Косачу потисне из Приморја. У хумском дијелу територија Павловића била је уоквирена територијом [[Косаче|Косача]] и ту се граница мјењала зависно од променљивих односа између ове двије породице. Сужавање територије почело је продајом половине Конавала Дубровчанима 1426. (запечаћено миром 1432) и губитком [[Требиње|Требиња]] и [[Врм (жупа)|жупу Врм]] 1438. године, када је га заузео [[Стефан Вукчић]].{{sfn|Спасић, Палавестра, МрђеновићЋирковић|19912003|p=19137-45}}

После смрти војводе Радослава новембра 1441. године, на чело властелинске куће Павловића долази његов син [[Иваниш Павловић]]. Првим потезима Иваниш је потврдио мир са Дубровником и све уговоре својих претходника, а Дубровчани су децембра 1442. године потврдили Павловићима сва права и повластице. Други дипломатски корак био је измирење са ујаком [[Стефан Вукчић Косача|Стефаном Вукчићем Косачом]], са којим су Павловићи били у сукобу, а који им је преотео територије у приморју.{{sfn|НивелићNilević|1978|p=349-361}} Умро је 1450. године, а наслиједила су га браћа [[Петар II Павловић|Петар]] и [[Никола Павловић|Никола]]. Њих двојица стају уз краља [[Стефан Томаш Остојић Котроманић|Стефана Томаша]] у борби за одбрану Краљевине Босне против Османлија. Обојица су страдала [[1463]]. године током [[пад краљевине Босне под османску власт|пада краљевине Босне под османлијску власт]], чиме је угашена властелинска породица Павловић.{{sfn|Спасић, Палавестра, МрђеновићNilević|19912010|p=19213-64}}

{{div colrefbegin|2}}