Већ [[1447]]. краљ Стефан Томаш опет је у сукобу са Стефаном Вукчићем који је [[1448]]. узео титулу ''херцега од светог Саве'', чиме је желео да нагласи своју независност од босанског краља.
Стефан Томаш се [[1449]]. године, пред осмнанскимосманским надирањем у Босну, везује уз [[Краљевина Угарска (1000—1526)|Угарску]] и пристаје на одлучнији прогон [[Црква босанска|Цркве босанске]].<ref>Општа и национална енциклопедија у 20 књига, св. XVIII. стр. 318.</ref>
Краљ СтеfанСтефан Томаш умире почетком јула 1461. године под неразјашњеним околностима (наводно је убијен 10. јула 1461. код Ораховице, на извору реке [[Уна|Уне]] у сукобу с хрватским баном [[Павао Шпиранчић|Павлом Шпиранчићем]],<ref>Повијест Хрвата, средњи вијек. стр. 383.</ref> а затим сахрањен у Јајцу). Након његове смрти, на босанско престоље долази Стефан Томашевић (1461—1463), Томашев син из првог брака с Војачом, који наслеђује тешко стање у земљи и већ у првом месецу своје владавине признаје Катарину краљицом и мајком и она и даље са својом децом живи на краљевском двору у [[Краљева Сутјеска|Краљевој Сутјесци]] те на Бобовцу.
