Бацачке справе — разлика између измена

Поријекло није сасвим јасно, али неке се помињу већ у 7. вијеку п. н. е. у [[Вавилонија|Вавилонији]]. У [[Пелопонески рат|Пелопонеском рату]] (431—404. п. н. е.) [[Грци]] користе бацачке справе које користе снагу уврнутих [[уже|конопаца]] ([[торзија]]). Грци имају [[катапулт]]е (положена путања пројектила, бацају копља, стреле) и [[петробол]]е (литоболе) (убацна путања, бацају камење). Конструкција је слична, имају двије ручице једним крајем уврнуте у сноп косе или гриве, док су други крајеви ручица међусобно повезани конопцем. Повлачењем конопца запиње се систем, и онда се поставља пројектил. Отпуштање конопца доводи до преноса торзионе силе на пројектил, који лети и до 400-500400–500 m далеко.

У [[Римско царствоРимљани|Римљана]] петробол се зове [[балиста]], а катапулт је подешен и за бацање камења. Запаљиви пројектил је било [[копље]] с врхом намотаним у кужину и запаљиву смјесу. У 3. вијеку појављује се онагер са само једним конопцем, већег домета и носивости до 600  kg, који потискује остале справе. Мала балиста се назива скорпион.

Послије почетка крсташких ратова се појављују и баробалистичке б., које раде на принципу противтега који при паду покреће [[полуга|полугу]] која избацује пројектил. Полуга је била на хоризонталној [[осовина|осовини]], и на краћем крају полуге је монтиран [[утег]], тежине и до 10 тона. Дужи крај полуге има лежиште за пројектил. Баца се камење, оловни и гвоздени пројектили, неки пуњени запаљивим материјама и касније [[барут]]ом, балвани с клиновима, чак и лешеви. Најтеже справе су бацале терет и преко једне тоне тежине на даљину од 120-500120–500 m.