Википедија

Википедија:Песак — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Нема описа измене
Замењена садржина странице текстом „{{песак}} == <!-- Молимо, увежбавајте уређивање испод ове линије. Хвала. --> ==”
ознака: уклоњена већина текста
Ред 1:
{{песак}}
 
== <!-- Молимо, увежбавајте уређивање испод ове линије. Хвала. --> ==
== JELENA==
== Делиблатско језеро ==
'''Специјални резерват природе Краљевац''' је резерват природе и представља истоимено језеро које се налази у [[Делиблатска пешчара|Делиблатској пешчари]], [[Општина Ковин]], [[Република Србија]].
[[Датотека:Делиблатско језеро.jpg|мини|311x311пискел]]
 
== Одлике ==
Резерват се ростире на 160 хектара, а од септембра [[2003]]. године проглашено је специјалним резерватом природе и стављено је под заштиту државе. Краљевац је драгоцено станиште разних мочварних птица, гмизаваца, па и неких светских угрожених врста попут слепог кучета или степског скочимиша, којег сем у Делиблатској пешчари нема више нигде у свету.
 
На овом месту се гнезде мочварне птице, раше и корморани који су светски угрожене врсте, разне врсте инсеката, гмизаваца, орлова, текунице као и слепо куче које је такође на црвеној листи угрожености. Захваљујући подводним изворима и јединственим пливајућим острвима, већим и од хектара, делови површине овог језера не мрзну ни при највећим [[Зима|зимама]].
 
Краљевац је драгоцено одмориште птицама у зимском периоду и током пролећних и јесењих миграција. Посебно погодује [[Корморани|корморанима]], јатима патака, гусака и [[Лабуд|лабудова]]. Куриозитет језера Краљевац је и плутајуће острво, површине два хектара.
 
== Појам ==
[[Датотека:RP03 DeliblatskaPescara.jpg|мини|539x539пискел]]
Појам Делиблатске пешчаре има помало необичну судбину – сви су чули за њега, а веома мали број људи је икада посетио ову занимљиву дестинацију.Већина овдашњих људи магловито зна да се ради о несвакидашњем природном феномену, да се налази ‘’негде у Банату’’ и то би углавном било то.
 
Зашто је то тако?
 
Осим пословичне незаинтересованости, чињенице да [[Делиблатска пешчара|Делиблатска]] пешчара углавном људи ‘’није близу, ни успут’’, мислим да је главни разлог у недовољној информисаности, недостатку пријемчивих промотивних кампања, и конкретних туристичких програма.
 
Управо на овом пољу, ствари су се почеле мењати на боље, у последњих неколико година, пре свега заслугом појединаца, као што и већина позитивних ствари у нашој земљи, зависи од воље, упорности, креативности и маштовитости појединца, а не од неког системског решења.
 
На челу групе људи који су у фокусу туристичке јавности ставили Јужни Банат са Делиблатском пешчаром као централном атракцијом, налази се мој велики другар Петар Пеца Стаменовић, кога је упознао пре 4 године, док обавља функцију директора Туристичке организације Ковин.
 
=== Функција ===
[[Датотека:Deliblato Sand.gif|мини|294x294пискел]]
Није функција дуго потрајала, као што углавном иде са вреднима и способнима а недовољно подобнима, али је Пецина енергија и потреба да своју љубав према родном крају, усмери ка његовој афирмацији и покушају стварања конкретног туристичког производа од овог војвођанског бисера, настављена кроз удружење грађана ' „Кластер Делиблатска пешчара“ и кроз отварање сопственог туристичко – угоститељског објекта „Делиблатска чарда“.
 
==== Делиблатска чарда ====
Савршено место да се крене у истраживање пешчаре је село Делиблато, а у њему, идеална ”база” је поменута ’’Делиблатска чарда’’, где смо били гости једног (углавном) сунчаног, новембарског викенда.
 
Једна дигресија, ради се о породичном путовању из новембра 2019. године, али ћу у тексту на неколико места које користе фотографије и информације са мојих службених путовања у ове крајеве (пролеће 2017. и јесен 2018.), да би цела слика била разумљива и занимљивија.
 
 
 
Делиблато, типично банатско село налази се на самој граници Специјалног резервата природе Делибалатска пешчара, припада општини Ковин, а из правца Новог Сада, најбрже се долази правцем који нас води преко аутопута према Београду, са одвајањем на Пупинов мост преко Дунава у Земуну, потом. кретањем обилазницом до пута за Панчево, а након њега кроз села Долово и Мраморак стижемо у Делибалто.
 
== Резерват ==
[[Датотека:Phalacrocorax carbo SH 0541.jpg|мини|326x326пискел]]
Језеро Краљевац је драгоцено одмориште птицама у зимском периоду и током пролећних и јесењих миграција. Посебно погодује корморанима, јатима патака, гусака и лабудова. Куриозитет језера Краљевац је и плутајуће [[острво]], површине два хектара.
 
На овом месту се гнезде мочварне птице, раше и [[Вранци|корморани]] који су светски угрожене врсте, разне врсте инсеката, гмизаваца, орлова, текунице као и слепо куче које је такође на црвеној листи угрожености. Захваљујући подводним изворима и јединственим пливајућим острвима, већим и од хектара, деловима површине овог језера не мрзну ни при највећим зимама.
 
Резерват се ростире на 160 хектара, а од септембра 2003. године проглашен је специјалним резерватом природе и стављен је под заштиту државе.Језером управља удружење грађана Делиблатско језеро, које својим ентузијазмом и преданим радом, ово заштићено подручје одржава и чува за добробит човечанства.
 
Редовно порибљавање аутохтоних врста риба, под стручним надзором ПМФ из Новог Сада, као и остале активности на заштићеном подручју, веома успешно чувају и одржавају ову природну драгуљ у Јужном Банату.
 
Такође, на основу уредбе Владе Републике Србије, УСР Делиблатско језеро издаје једнодневне, вишедневне и годишње дозволе за пецање на овом локалитету.
 
Цена једнодневне дозволе износи 1.000, вишедневне (седам дана) 2.000, а годишња дозвола кошта 4.000 динара.Љубитељи природе могу изнајмити чамце са веслима и уживати у пецању и самом заштићеном подручју.
 
=== Изглед ===
[[Датотека:Village of Deliblato. Selo Deliblato.jpg|мини|260x260пискел|село]]
Већ на самом улазу у Делиблату, сачекује нас призор који ”наређује” моментално заустављање.
 
Са леве стране пута, на врху малог узвишења, направљен је дрвени видиковац са којег пуца поглед, са једне стране на Делиблатску пешчару, а са друге, на језеру Краљевац, које се налази уз сам пут којим смо дошли, и које се пружа целом својом. источном и јужном страном, уз само село Делиблато.
 
== Референцe ==
1.http://kovinonline.com/2018/03/17/uzivajte-na-jezeru-kraljevac-kod-deliblata/
 
2.[https://sr.wikipedia.org/sr-ec/%D0%A1%D0%BF%D0%B5%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B0%D0%BB%D0%BD%D0%B8_%D1%80%D0%B5%D0%B7%D0%B5%D1%80%D0%B2%D0%B0%D1%82_%D0%BF%D1%80%D0%B8%D1%80%D0%BE%D0%B4%D0%B5_%D0%9A%D1%80%D0%B0%D1%99%D0%B5%D0%B2%D0%B0%D1%86 https://sr.wikipedia.org/sr-ec/]
 
3.[https://www.penzin.rs/deliblatsko-jezero-kraljevac-kod-deliblata/ https://www.penzin.rs/deliblatsko-jezero-kraljevac-kod-deli]Биљни свет
 
Овде је могуће изнајмити чамац и кренути у лаганој вожњи језером те посматрати ретке примерке птица и фотографисати нестварно лепу природу.
 
Наравно да је нас од свих активности, највише занимао риболов, но с обзиром на кошаву, да није било могуће реализовати са мола или чамаца удружења, него смо морали пронаћи мало скровтије место, неколико десетина метара даље.
[[Датотека:Делиблатска пешчара.jpg|мини|181x181пискел]]
Неких 2 км од језера, на крају улице Бориса Кидрича, и на крају села, са његове јужне стране, налази се Делиблатска чарда, туристички објекат, отворен половином 2019.године.Објекат се састоји од ресторанског дела, изграђеног у етно стилу, са преовлађујућим елементима цигле и дрвета, смештајног дела у коме се налази у двокреветним и трокреветним собама, укупно има 21 лежај, те дворишта где су за топлину око срца задужена два мила створа – браћа липицанери. , Фаворит и Штрумф.
[[Датотека:Brachyta balcanica MDj5.jpg|мини|264x264пискел]]
Иначе, у оквиру активности Кластера ‘’Делиблатска пешчара’’, у неколико наврата су организована занимљива гастрономска дешавања, у којима су презентована ретка јела из националне кухиње свих народа који су насељавали ове крајеве.
 
Што се пића тиче, ту имам две важне препоруке – домаћинска ракија од дуње и црвено вино ‘’Фреска’’, коју производи винарија Ђорђе, објекат који се такође налази у Делибалтској пешчари.
 
Ово друго посебно, невероватно питко вино, што би рекао Ђоле Балашевиће – гутљаји сами клизе….
 
=== Занимљивости ===
Винарија Ђорђе, која је саставни део луксузног туристичког комплекса Санд ресорт, налази се у Девојачком бунару, најпознатијем излетишту Делиблатске пешчаре, лоцираном са њене североисточне стране, до ког се најлакше долази путем који од Панчева води ка Алибунару и даље према Вршцу.Административно припада Банатском Карловцу, а с обзиром да је од Делиблата удаљено и више од 40 км, овај пут нисмо имали времена за обилазак, фотографије које прилажем су из једне од мојих ранијих службених посета овом крају.
 
Од интересантних места у близини, морам овде споменути и угоститељски објекат веома егзотичног назива – ‘’Салаш код мог Ђоке’’.Налази се у атару села Мраморак, 16 км од Делиблате, дефинитивно је једна од најзабаченијих кафана у којима сам био, што има својих и предности и мана.Атмосфера је наравно весела, што и приличи у комбинацији добре хране, пића и тамбураша.
 
Да се ​​ми вратимо у нашу чарду….Након ручка и кратког предаха у једној од пријатно уређених соба у смештајном делу Делиблатске чарде, запутили смо се у саму пешчару, до 7,5 км удаљеног комплекса, званичног назива Школско – рекреативни центар Чардак.
[[Датотека:Pešara random.jpg|мини|235x235пискел]]
Окружен је нетакнутом природом, шумом, ливадама, те је идеално место за боравак у природи, јер истовремено пружа могућност за едукацију и рекреацију као и прилику за уживање у природним лепотама Делиблатске пешчаре.
[[Датотека:Deliblatska peščara, kanal Dunav-Tisa-Dunav.jpg|мини|319x319пискел]]
Центар се састоји од управне зграде, ресторана, 7 павиљона (два реновирана, са 130 лежајева), терена за мале спортове и пратеће садржаје.Чардак је окружен стазама које су опремљене информативним таблама, одмориштима и видиковцима, омогућава употпуњен боравак у природи ученицима, ђацима, студентима и посебно стручњацима биолошких наука.Стаза Чардак – Врела: Кружна пешачка стаза дужине 12 км.
Стаза Борови брег: Пешачка стаза у облику осмице, дужине 15 км. Стаза је погодна и за бициклистичку (офф роад) вожњу као и условно трчање.Стаза Копривић: Кружна пешачка стаза дужине 7 км.Стаза Стаза радости: Кружна пешачка стаза дужине 5 км.Стаза Еко стаза: Кружна стаза дужине 3,5 км.Стаза здравља: ​​Кружна стаза дужине 3,5 км.У старој Југолсавији, центар је био омиљена база акцијаша, а баш приликом мог првог боравка у пролеће 2017. године, било је организовано окупљање старих акцијаша, како би се уз дружење евоцирале успомене на нека лепша и безбрижна времена.
 
 
Данас центар, као и целокупним специјалним резерватом, управља предузећем Војводина шумама.Обзиром на изузетну краткотрајност јесењих дана, наша шетња је била прилагођена том оскудном тајмингу, а уз мало фудбала и освежење на тераси угоститељског објекта, са савршеним погледом на цео центар, посета се окончала у сутон те новембарске суботе.
 
На половини пута између Делиблата и овог комплекса, на самом улазу у Делиблатску пешчару, ”Војводинашуме” је 2010. године отворило Едукативни центар ”Чардак”.
[[Датотека:Deliblatska pescara stari bunar.jpg|мини|230x230пискел]]
Како кажу на својим страницама ”намена Центра је да кроз презентацију и организовану едукацију о принципима одрживог газдовања, надзору и управљању, повећа свест корисника подручја ка неминовности заштите природе и спречавању опадања биолошке разноврсности.Капацитет Едукативног центра „Чардак“ чине три објекта укупне површине 320 м2.Оснивање мултифункционалног Едукативног центра, окруженог обележеним стазама које су опремљене информативним таблама, одмориштима и осматрачницама, омогућава употпуњен боравак у природи првенствено ђацима, студентима и стручњацима биолошких наука.Овде ће се моћи добити информације и потражити помоћ, узети пропагандни материјал, аутентични сувенири и купити локални и међународни пројекти.”
[[Датотека:Deliblato, Romanian Orthodox church.jpg|мини|313x313пискел]]
Само село Делиблато, према резултатима пописа из 2011.године, броји нешто мање од 3000 становника, али јасно је да је данас тај број, драстично мањи.У селу је осим већинског српског, у већем броју присутно и становништво румунског порекла, чему сведочи и лепо уређена Румунска православна црква Свете тројице.
 
 
На зидовима цркве осликани су ликови патријарха Јустина (румунског) и Германа (српски).
 
Ту су и румунске војводе Михаил, Стефан, Мирчеа и гроф Цепеш.
 
У истој улици, дијагонално прекопута, на узвишењу изнад језера Краљевац, налази се Српска православна црква Преноса моштију Светог Николе.У случају румунске цркве, имао сам среће да је била отворена, те сам могао да је разгледам и фотографишем, али су подаци о њој на нету, веома оскудни.Са црквом Преноса моштију Светог Николе, имао је сам обрнути случај – била је закључана и могао сам да је фотографишем само са спољне стране, нема података о њој су релативно опширни и говоре нам да је црква ”саграђена у време Војне границе у Банату, на брежуљку. са кога доминира селом.Градња делиблатске богомоље је трајала 1778-1779. године.Храм је једноставна, типизована грађевина, обновљена у барокном стилу, са невеликим торњем на западној страни, чији је иконостас 1778. године осликао Јаков Орфелин који је, уз Теодора Крачуна, наш најзначајнији представник барока у сликарству, што иконостасу ове цркве даје посебну вредност.Најуспелије иконе у цркви припадају циклусу Мука Христових, док престоне иконе понављају решења са
 
иконостаса из Саборне цркве у Сремским Карловцима.
 
Обе цркве, налазе се у главној сеоској улици, у којој је време стало, као и у већини других војвођанских места, почевши од назива улице – Маршала Тита, па до спомен плоче и скулптуре на Тргу револуције.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Википедија:Песак”