Уметнички павиљон „Цвијета Зузорић” — разлика између измена

Две године касније, 1925., Уметничко одељење министарства просвете расписало је конкурс за пројекат уметничког павиљона, који је требало да се налази у близини [[Конак кнегиње Љубице|конака кнегиње Љубице]].<ref name="paviljon">Уметнички павиљон „Цвијета Зузорић“, Политика, 26.I 1925. Архива Политике.</ref> Прву награду је освојио архитекта [[Бранислав Којић]], другу арх. [[Милан Злоковић]], а трећу арх. [[Михаило Радовановић]].<ref name="polikita">„Политика“, подлист „Моја кућа“ страница 3, петак, 13.1.2012.</ref> Након конкурса, београдска општина одлучује да плац за градњу додели бесплатно друштву, али не на месту поред конака, већ на [[Мали Калемегдан|Малом Калемегдану]]. Због ове измене, Бранислав Којић је морао да мења првонаграђени рад како би га прилагодио новим околностима, будући да је победнички рад био обликовно везан за конак. Од Којића се сада очекивало нешто сасвим другачије, савремено и модерно.
[[Датотека:Umetnički paviljon Cvijeta Zuzorić, Branislav Kojić.jpg|250px|мини|Пројекат Бранислава Којића]]
Павиљон је отворен 23. децембра [[1928]].<ref>{{Cite web|url=http://www.rts.rs/page/magazine/ci/kulturno/story/3166/nesto-drugo/4717318/umetnicki-paviljon-cvijeta-zuzoric-ulus-propadanje.html|title=Зашто је дозвољено да Уметнички павиљон „Цвијета Зузорић“ пропада|last=Serbia|first=RTS, Radio televizija Srbije, Radio Television of|website=www.rts.rs|access-date=2022-02-26}}</ref> у присуству кнеза [[Кнез Павле|Павла]] и кнегиње Олге, [[Патријарх Димитрије Павловић|патријарха Димитрија]] и представникâ Академије, владе, београдске општине, универзитета и др.<ref>[http://www.digitalna.nb.rs/wb/NBS/novine/politika/1928/12/24#page/5/mode/2up "Политика", 24. децембар 1928. стр. 6]{{Мртва веза|date=04. 2020 |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }}. digitalna.nb.rs (приступљено 26.9.2015)</ref> Прва јесења изложба београдских сликара и вајара одржана је у павиљону одмах по завршетку изградње. На њој су се појавила најзначајнија имена београдске уметничке сцене попут [[Бета Вукановић|Бете Вукановић]], [[Милена Павловић Барили|Милене Павловић Барили]], [[Васа Поморишац|Васе Поморишца]], [[Урош Предић|Уроша Предића]], [[Петар Палавичини|Петра Палавичинија]], [[Тома Росандић|Томе Росандића]] и других.
Међу првим манифестацијама одржаним у павиљону „Цвијета Зузорић“ био је и Салон архитектуре, изложба коју је припремила тек основана Група архитеката модерног правца.