Ашикага Јошиаки — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
ознаке: можда пристрасно Визуелно уређивање |
|||
Ред 6:
=== Борба за власт ===
Упркос уверавањима нових власти у Кјоту да му никаква опасност не прети док је у монашком чину, Какеи је кришом побегао из Наре 28. јула 1565. уз помоћ оданог великаша по имену Вата Коремаса из [[Провинција Ига|провинције Ига]], и настанио се у селу Јађима у [[Провинција Оми|провинцији Оми]] (21. новембра 1565), тражећи помоћ од разних провинцијских великаша да дође на власт. У децембру 1565. обратио се писмом (преко [[Клан Хосокава|Хосокава Фуђитаке]]) и [[Ода Нобунага|Ода Нобунаги]], господару [[Провинција Овари|провинције Овари]], који је у то време био заузет освајањем [[Провинција Мино|провинције Мино]] (1661-1667). 17. фебруара 1566. одрекао се монашког чина и узео име Јошиаки. Господар јужног Омија, [[Сасаки Јотеи]], одбио је да му помогне и под неким изговором протерао га је из провинције у септембру 1566, па је потражио уточиште код [[Асакура Јошикаге]]-а, господара [[Провинција Ечизен|провинције Ечизен]], који је такође био незаинтересован за мешање у дворску политику. Најзад је Ода Нобунага, завршивши освајање провинције Мино, прихватио његов предлог и послао своје људе по њега: Јошиаки је 13. јула 1568. напустио Ечизен, успут је угошћен код Нобунагиног зета Азаи Нагамасе у његовом замку у северном Омију и 25. јула стигао је у Мино, где га је Нобунага свечано дочекао.<ref name=":1" />
Пошто се између Нобунагиних поседа и Кјота налазила провинција Оми, 7. августа 1568. Нобунага и Јошиаки су послали изасланике Сасаки Јотеију, тражећи таоце као јемство за слободан пролаз у Кјото. У замену, Јошиаки је понудио Сасакију положај гувернера престонице када освоји власт: пошто је ова понуда одбијена, 7. септембра Нобунага је кренуо из Гифуа (своје престонице) на челу војске из 4 провинције (Мино, Овари, Микава и Изе), коју су предводили Сакума Уемон, [[Киношита Токичиро]], Нива Горозаемон и Азаи Масазуми, и 11. септембра упао у Оми. Мимоилазећи мање тврђаве, Нобунага је 12. и 13. септембра на јуриш освојио главне замкове породице Сасаи (Мицукури и Канонђи), после чега су Сасаи Јотеи и његови синови побегли, а остале њихове присталице предале се на милост и немилост. Узевши од њих таоце, Нобунага им је оставио поседе, заузевши тако целу провинцију за само 3 дана, и послао гласнике по Јошиакија. 28. септембра Нобунага је прешао реку Катсура западно од Кјота и напао замак Шорјуђи, коју је држао Иванари Томомичи (један од Мијоши тријумвирата). који се после кратке борбе (око 50 мртвих) сутрадан предао на милост и немилост. Мијоши Нагајуки и Хосокава Нобујоши, који су држали замак Акутагава, побегли су ноћу 30. септембра, и Нобунага и Јошиаки заузели су тврђаву без борбе. Последњи отпор на путу за Кјото пружио је Икеда Кацумаса у замку [[Икеда]] који се предао после тешке, али кратке борбе 2. октобра. У наредне две недеље, сви великаши из Пет домаћих провинција (тзв. [[Кинај]] - [[Провинција Јамаширо|провинције Јамаширо]], [[Провинција Јамато|Јамато]], [[Провинција Кавачи|Кавачи]], [[Провинција Изуми|Изуми]] и [[Провинција Сетсу|Сетсу]]), на челу са [[Матсунага Хисахиде]]-ом, и две суседне [[Провинција Оми|провинције Оми]] и [[Провинција Изе|Изе]] признали су Нобунагину власт и предали таоце за верност. 14. октобра 1568. Јошиаки се вратио у Кјото и сместио у храму Хонкокуђи, а већ 18. октобра је у царској палати званично проглашен за шогуна. Нобунагина војска ушла је у престоницу дисциплиновано и без инцидената, а непријатељске снаге које су се још држале напустиле су Домаће провинције у наредних 10 дана.<ref name=":1" />
== Референце ==
| |||