Лужичкосрпске новине — разлика између измена

'''''Сербске новини''''' ([[Горњолужичкосрпски језик|глсрп.]] ''-{Serbske Nowiny}-'' — „Лужичкосрпске новине”) дневни је лист у [[Немачка|Немачкој]] на [[Горњолужичкосрпски језик|горњолужичкосрпском језику]], који излази у [[Бауцен]]у од 1842. године.<ref>{{cite web|last=|first=|date=| url=https://www.serbske-nowiny.de/index.php/hsb/wo-nami-2| title=Stawizny a narok našeho wječornika| publisher=// serbske-nowiny.de}}</ref>

[[Датотека:Serbske Nowiny 07.01.1854.png|120п|мини|лево|„Сербске''Сербске новини”новини'' (1854)]]

Године 1842. у Будишину (сада је Бауцен) је објављен први број дневних новина „Тиђенска новина”. Његов уредник био је [[Хандриј Зејлер|Х. Зејлер]]. Новине су биле ограничене у извештавању спољне политике. [[Њемачка револуција 1848—1849.|Револуција 1848–1849. година]] донела је слободу новинама: од 25. марта 1848. године лист више није био подложан цензури. У јесен 1848. године [[Јан Арношт Смолер|Ј. А. Смолер]] постао је нови уредник, који је подржавао лужичкосрпски национални покрет.<ref>{{cite web|last=|first=|date=| url=https://www.serbske-nowiny.de/index.php/hsb/wo-nami-2| title=Stawizny a narok našeho wječornika| publisher=// serbske-nowiny.de}}</ref> У јануару 1849. године име је промењено у множини — „Тиђењске новини”.<ref>{{Cite book|first=Gerald|last=Stone|title=Slav Outposts in Central European History: The Wends, Sorbs and Kashubs|location=[[London]]|publisher=Bloomsbury Academic|year=2016|pages=228}}</ref> Године 1854. А. Смолер је преименовао новине у „Сербске''Сербске новини”новини''. Од 1875. године новине су штампане у [[Смолерова штампарија|Смолеровој штампарији]]. Након његове смрти (1884) његов син [[Марко Смолер]] постао је нови уредник (уредник 1884—1933. година и 1935—1937. година<ref>{{Cite book|first=Halina|last=Janaszek-Ivaničková|title=Literatury zachodniosłowiańskie czasu przełomów 1890—1990: Literatura łużycka i słowacka|location=|publisher=Śląsk|volume=1|year=1994|pages=109}}</ref>). Током Првог светског рата новине нису подржавале војну пропаганду, стога су биле подвргнуте снажној цензури. Од 1920. године новине су почеле да излазе свакодневно, имале су 6000 претплатника.<ref>{{cite web|last=|first=|date=| url=https://www.serbske-nowiny.de/index.php/hsb/wo-nami-2| title=Stawizny a narok našeho wječornika| publisher=// serbske-nowiny.de}}</ref>

Од 1933. до 1935. године уредник био је [[Арношт Ота Дучман|А. Дучман]].<ref>{{Cite book|first=Halina|last=Janaszek-Ivaničková|title=Literatury zachodniosłowiańskie czasu przełomów 1890—1990: Literatura łużycka i słowacka|location=|publisher=Śląsk|volume=1|year=1994|pages=109}}</ref> У априлу 1933. године новине су забрањене током осам дана, а новинари су ухапшени. У августу 1937. године [[Гестапо]] је заузило уредништво, и новине су престале да постоје. Године 1947. издавачко предузеће „[[Домовина (издавачко предузеће)|Домовина]]” основала је дневни лист „Нова доба”, које су од 1955. године почеле да се објављују шест пута недељно. Након уједињења Немачке лист је добио слободу мишљења и усвојио старо име — „Сербске''Сербске новини”новини'', које се од 1991. године објављује пет пута недељно.<ref>{{cite web|last=|first=|date=| url=https://www.serbske-nowiny.de/index.php/hsb/wo-nami-2| title=Stawizny a narok našeho wječornika| publisher=// serbske-nowiny.de}}</ref>

* [https://www.serbski-institut.de/en/Serbske-nowiny/ Архива бројева „Сербске''Сербске новини”новини'' од 1854. године] на сајту [[Лужичкосрпски институт|Лужичкосрпског института]]