Густав Крклец — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
#1Lib1Ref #1Lib1RefCEE |
Допуна чланка |
||
Ред 45:
[[Други светски рат]] затекао га је у [[Београд]]у где је доживео бомбардовање града. Затим се у септембру 1941. преселио у [[Земун]]. У Земуну је радио као државни чиновник и сарађивао у [[усташе|усташком]] листу “Граничар” све до бомбардовања Земуна, у марту 1944. У том тренутку био је председник Веслачког клуба Земуна.<ref name="tko je tko">''[[Tko je tko u NDH]]: Hrvatska 1941.–1945.'', Minerva. {{page1|publisher=|location=Zagreb|year=1997|isbn=978-953-6377-03-9|pages=210-211}}</ref> Након тога се са супругом Мирјаном накратко преселио у [[Сланкамен]], а крај рата дочекао је у [[Самобор]]у. У септембру 1945. године у Загреб је дошла и његова супруга, те је од тада Крклец живео и радио у Загребу све до смрти.<ref name="yu-nostalgija.com" />
После рата је био дугогодишњи уредник у Накладном заводу Хрватске. Бавио се и
Посветио се и писању за децу. Објављивао је песме у часопису за децу ''Радост'' за који је био и један од главних оснивача.<ref name="yu-nostalgija.com" />
Најважнији део Крклецовог књижевног дела чини [[поезија]]. Његово антологијско песништво
Густав Крклец је аутор поетских збирки «Лирика» (1919), «Сребрна цеста» (1921), «Љубав птица» (1926), «Излет у небо» (1928). У време реакције и немачке окупације у стиховима Крклеца појавили су се осећаји безизлаза, бриге за судбину домовине (збирке «Сан под брезом», 1940, «Дарови за безимену», 1942, «Тамница времена», 1944). Победу над нацизмом, и социјално престројавање у СФРЈ опевао је у циклусу стихова «Жубор живота» (1955).
Људска осећања, родни крај, улога песника у друшву — основне су теме поезије Крклеца, у највећем обиму написане у виду сонета.
Лепршавим хумором проткана је дечија поезија («Телеграфске басне», 1952).
== Награде ==
| |||