Александријска богословска школа — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м уклоњена категорија Установе из 2. века у римском Египту; додана категорија Основано у римском Египту у 2. веку помоћу геџета HotCat |
More used with only one reference definition. |
||
Ред 15:
Делокруг ове школе није био ограничен на теолошке предмете. Осим предмета попут теологије, хришћанске филозофије и Библије; такође су предаване науке, математика и грчка и римска књижевност, логика и уметност. Метод питања и одговора за коментаре започео је тамо, и 15 векова пре [[Брајева азбука|Браја]], слепи ученици у школи су користили технике резбарења дрвета да би читали и писали.
==Александрија пре катехетске школе==
"Отприлике два века пре Христовог рођења, и исти период после њега, Александрија је била велико седиште интелектуалне културе и дом грчке филозофије. Била је тачка спајања три континента и постала је борилиште, где су религије Истока биле суочене лицем у лице са филозофским веровањима Запада и где су обе представљали њихови најспособнији прваци “.<ref name="#1">Gilmartin, T., Manual of Church History, Vol.I, 1890</ref>
„Прича о Александрији почиње са [[Александар Велики|Александром Великим]]. Освојивши Египат, задужио је [[Птолемеј I Сотер|Птоломеја Лага]] да изгради Александрију. Улице су биле засноване на Аристотеловом идеалном урбанистичком плану; пројектоване су на правоугаоној мрежи и оријентисане су на југозапад како би пружили заклон од северног ветра и искористили западни ветар. Поред [[Серапеум|Серапеума]](храм) стајала је Библиотека ћерка. Била је отворена за јавност и према песнику [[Калимах|Калимаху]] садржала је 42.800 књига. У срцу класичног града лежао је [[Александријски Мусеион|Мусеион]], прва јавна истраживачка установа и Велика библиотека, за коју се наводи да је садржала 700.000 свитака. Музеј и библиотека нису били отворени за јавност, већ су били резервисани за научнике који су се бавили истраживањима из обасти филологије, математичких наука и астрологије. Обе институције биле су чувене по својим достигнућима. Математичку школу основао је [[Еуклид]] у четвртом веку пре нове ере. Први директор библиотеке, [[Ератостен]], био је прва особа која је израчунала обим земље, у оквиру два процента савремених мерења. "<ref name="#2">Mojsov, Bojana, Alexandria Lost, 2010</ref>
==Катехетска школа==
"Сврха школе била је снабдевање знањем бранилаца хришћанске вере. Светску славу није стекла све док [[Пантен Александријски|Пантен]] није постао њен учитељ. Био је родом са [[Сицилија|Сицилије]], а пре преласка на хришћанство, [[Stoicizam|стоички]] филозоф. Каже се да га је обратио један од ученика [[Марко Јеванђелиста|Светог Марка]]. Постао је управник Катехетске школе око 180. Одмах је кренуо са увођењем промена које су у великој мери допринеле њеној будућој слави. Спој који је постигао између теологије и филозофије. Климент, наследник Пантена, је на овај спој гледао сумњичаво. "<ref
Присталице Пантена „гледали су на ову филозофију као на„ дар Божји “,„ дело божанског провиђења “, које је требало да буде за незнабошце оно што је Закон био за Јевреја, односно средство њиховог оправдања и припрема за Јеванђеље. Они су сматрали да између тако откривене религије и филозофије, тако схваћене и објашњене, не може бити антагонизма; али да се, напротив, ови други могу на различите начине подредити интересима првих: (а) обучавајући ум за тачно размишљање и расуђивање, и тако припремити ум за виши проучавање теологије. (б) достављањем доказа и илустрација многих истина заједничких двеју наука. (ц) откривањем и бацањем у научни облик истине Откривења.
Ред 27:
Пантенов наследник је био Тит Флавије Климент, [[Климент Александријски]]. Климент је постављен 192. године. На његова предавања је похађао је велики број пагана. Започео је са оним истинама које су се могле показати из филозофије, у сврху вођења својих слушалаца по степенима како би прихватили хришћанску веру. Није се ограничио на усмено предавање. Написао је бројна дела у корист оних који нису могли да присуствују његовим предавањима.
202 године је побегао у Палестину због прогона [[Септимије Север|Септимија Севера]]. После четири године вратио се ".<ref
"Прве велике личности Цркве у Египту били су научници, а не епископи, управници катехетске александријске школе: Клемент (160-215) и Ориген (185-251). Обојца су били упућени у грчку филозофију и њихово животно дело представљало је велику интеграцију: они су хришћанство из локализованог култа за најсиромашнију класу претворили у потпуно развијену религију са филозофијом и космологијом. "<ref
==Крај ове школе==
"Константинопољски сабор, сазван 381. године", мало након смрти светог [[Атанасије Александријски|Атанасија Александријског]], "имао је далекосежне последице за Египат". Након што је прогласио примат [[Папа|римског епископа]] на штету александријске власти, у нередима који су избили уништена је школа. „Међутим, поново је отворена на другом месту 1893. године.<ref name="#3">Mojsov, Bojana, Alexandria Lost, 2010.</ref>
==Ориген-ово дело==
Ориген је предузео ово велико дело да докаже (образложи)верзију Библије [[Септуагинта|Септуагинте]]. Оригинални рукопис је сачуван у Цезареји, где је речено да су га Арапи уништили кад су град заузели 653. године. Управо је Ориген, на кога се генерално гледа као на оца библијске критике, дао Александријској катехетској школи висок карактер који је уживала у библијским студијама. Први је повукао јасну разлику између различитих чула која Свето писмо може имати, наиме, дословно, морално и мистично или алегоријско “.<ref
==Александрија у 21. Веку==
„Александрија, некада дом чудима света, наставила је да пада из милости у немилост док је сваки нови владар градио мање грађевине које ће се мање памтити у слојевима над древним градом. Много је изгубљено. Локације древног ''[[Мусеион|Мусеиона]]'' са суседним школама и Велика библиотека, првобитне цркве Светог Марка и Катехетске школе нису познате; то нису ни гробнице Александра ни било које од древних улица које је описало толико посетилаца. Од две Сунчеве и Месечеве капије није преживео ни опис. "<ref
==Хронолошка листа декана==
# [[Јустус Александријски | Јустус]], (62-118)
| |||